Били ми са или без короне, последице које је епидемија у досадашњем току оставила, оставља и остављаће – док траје, бројне су и од великог значаја за душевно здравље.
Покушајима психијатара, психолога, социолога и др. да о тим појавама кажу што сматрају да је потребно, придружује се и Рајачка народна школа здравља. О томе постоје, већ бројне студије које су доступне само малом броју људи у Србији. Из њихових садржаја, Рајачка народна школа здравља нуди вам ову поуку о здрављу, највише да би побудила ваше интересовање да и сами нешто о њима сазнате. Јер, оно што долази долази са вирусом COVID-19, може бити корисно, ако прихватите да су од важности за здравље хигијенске препоруке, али и овакве о душевном здрављу којима се не поклања велика пажња у свакодневици.
Када је рече о штетним утицајима корона вируса на душевно здравље они се могу поелити у две групе:
- Једни, који имају општи карактер и
- Други, који су везани за појдине ситуације у епидемији вируса COVID-19, као што су на пример карантин и полицијски час.
Да бисте увидели колико COVID-19 штетно утиче на душевно здравље узмите у обзир чињеницу да се та дејстава запажају дуже време након престанка узрока који се за то окривљују:
- симптоми тзв. пост-трауматског стреса још три године после,
- депресивни симптоми,
- извесни облици зависности у вези коришћења алкохола или других супстанци које стварају заависност, такође три године.
- понашање избегавања групе, особа које кашљу, светине на јавним окупљањима, држање одстојања при рзговору са другим особама, јавних места или затворених простора, одсуствовање са посла и сл.
Код бројних особа задржава се и понашање појачане пажње везано на пример за често прање и дезинфекцију руку, хране, површина и сл.
Да бих вам помогао побројаћу разне ситуације и чиниоце који утичу на душевно здравље током „корона периода“.
Утицаји од општег значаја
У зависности од склоности појединца, под утицајем вируса COVID-19 на душевно здравље, развијају се осећања:
- неизвесности,
- рањивости у суочавању са болешћу,
- забринутост и узнемиреност, нарочито код деце и адолесцената, старих људи који живе сами и оних са неком неспособношћу, код сиромашних људи и припадника маргиналних група, код особа без адекватне социјалне подршке.
Из овог се одмах може извести закључак шта треба радити и које би службе било потребно, поред здравствене ангажовати на ублажавању утицаја корона вируса на здравље. Треба разматрати и могућност о ангажовању добровољаца који би посећивали те особе и понудиле психолошку подршку. То би могли бити активисти Црвеног Крста, или неких других хуманитарних организација.
Када је о томе реч, штетне утицаје на душевно здравље проузрокују и контрадикторна обавештења и дезинформације на медијима, које стварају страх, фобије и панику.
Посебни чиниоци штетни за душевно здравље
Посебни чиниоци који делују на душевно здравље су: карантин и полицијски час, уз подршку наоружаних људи (полиција, војска).
Затварање људи у карантине и увођење полицијског часа ствара код тих људи:
- узнемиреност,
- страх,
- панику.
Код деце, омладине и старих особа ограничење и смањење кретања такође штетно утиче на душевно здравље.
Постоје активности у свакодневици које утичу на квалитет живота и које такође лоше делују на душевно здравље. Такве су код деце престанак одласка у школу, због затварања школа, код одраслих на посао, на култна места у кафиће, ресторане, клубове, места за забаву, за неожењене и неудате – живот у целибату. Стрес код деце затворене у карантин, појачава одлазак одраслих на посао.
Дуги боравак у карантину ствара код људи страх и забринутост за сопствено здравље, страх да не инфицирају друге особе у околини, досада због које душа замире, поремећено редовно обављање полних односа код одраслих, финансијски губици и др.
Сигурно је да постоји још детаља у вашем животу и појава који су вам познати јер сте их доживели и осетили током вашег боравка у карантину, појачаним полицијским часом.
Поставља се питање шта да се ради. Највећа корист од корона вируса је што смо ово питање ставили на дневни ред, јер се као што је поменуто на почетку о душевном здрављу мало брину и професионалци и појединци. Психијатри кљукају оне које им се пожале таблетама, јер немају времена за разговор. У апотеци нема таблета које би боље помогли нарушеном душевном здрављу од лековитих речи.
