У последњих седам дана је преко пет стотина нових болесника од вируса COVID-19 у Србији, што је више него на почетку епидемије.
Према изјавама Др Верице Јовановић и др Лидије Тепавчевић, које су дале своје оцене епидемиолошке ситуације – против корона вируса, боримо се као и до сада – дежурним телефонима. Они који имају температуру, кашаљ, замор и друге симптоме који би указивали на могућност да су инфицирани корона вирусом (при)јавили би се на дежурни телефон у ковид амбуланти у Дому здравља.
То чине и они који би посумњали да су инфицирани. Затим би долазили у ковид амбуланту и ту би их лекар подвргнуо процедури. Једне, са лакшим симптомима вратио би кући, у карантин од 15 дана, а теже болеснике послао би у болницу. Позвао би на преглед и контакте оболелог и сумњивог да је заражен корона вирусом. Они који се осећају добро тешко се одлучују да дођу у ковид амбуланту Дома здравља на преглед, јер се боје да би се могли, након прегледа наћи у болници. У ковид амбуланти, они који желе да се тестирају и провере своје здравље могли би то да учине по цени од 6.000 динара! Нема одлазака на терен, нема епидемиолошке анкете!
Без одласка на терен немогуће је доћи до контакта првог реда, а камоли контакта контаката. Тако се не сазнаје да ли у заједници има још особа које су заражене корона вирусом, а ако јесу, они дају око себе нова расејања болести. Посебно отежава ситуацију што они који су оболели или се сумња да би могли бити болесни, не желе да открију своје контакте.
По моме мишљењу, нема ефикасног рада на сузбијању епидемије неке заразне болести без теренског рада. Када епидемиолог током активног епидемиолошког истраживања дође у кућу оболелог, он се упознаје са многим карактеристика оболелог и живота у заједници из које потиче оболели: здравствена култура, хигијенске прилике, економске прилике, друштвени односи у заједници, обичаји и традиције и др. На основу тога прави се план борбе против епидемије и контролише ефикасност предузетих мера предузетих да се епидемија сузбије.
Према српској епидемиолошкој доктрини, сузбијање епидемије неке заразне болести иде у две фазе:
- хитне мере и
- накнадне мере.
У хитне мере спадају:
- епидемиолошко извиђање терена да би се стекао увид о чему се ради;
- активно епидемиолошко извиђање и рано откривање извора и резервоара заразе;
- епидемиолошка анкета;
- вакцинација и имунопрофилакса;
- тестирање (ако може), клинички преглед оболелог или сумњивог, рендгенско снимање плућа, преглед, лабораторијске анализе;
- лечење оболелог;
- здравстени надзор над оболелим и подручјем;
- изолација и карантин;
- здравствено просвећивање;
- контрола реконвалесценције;
- рехабилитација.
Све поменуте мере спроводи лекар специјалиста епдемиолог. Када нема лекара специјалисте епидемиолога, одличан може бити на овим задацима и обучен лекар опште медицине у Дому здравља.
У накнадне мере спадају:
- здравствено просвећивање;
- хигијенско уређење средине;
- обезбеђивање средстава за санирање подручја.
У дану када је било поново више од 90 новооткривених, Др Делић, поново заговара „тихо прокужавање (заражавање)“ које је само други израз за тзв. прокужавање целог народа ради стицања „колективног имунитета“ о коме је маштала и др Лидија Тепавчевић, од почетка епидемије вируса COVID-19 у Србији. Такав приступ у сузбијању епидемије довео би до већег броја људских жртава.
Елем, да додам, када је реч о приступу жариштима, у превентивној медицини постоје две врсте епидемиолога:
- „епидемиолог подераних ципела“ који се бори против епидемије заразних болести на терену, где се налази клица епидемије, где се она корени и бокори,
- „епидемиолог из бироа“, који на основу пријава обољења, статистичким анализама и проценама проналази мере које би биле најефикасније за сузбијање епидемије.
Ево сада једна нова врста епидемиолога настала у епидемији корона вируса у Србији – „епидемиолог за дежурним телефоном“ у ковид амбуланти у Дому здравља.