Слушајуће неке директоре основних школа на телевизији, имам утисак да ће школе искључити сваку могућност и предупредити сваку случајност која би могле допринети да корона вирус доспе у школе. Школе су важне епидемиолошке тачке у заједници из којих се шире епидемије у народ, али и из народа у школу.
Велики проблем је што постоје веома живи и бројни контакти између школе и заједнице на њеном подручју. Сваког дана наставници, ђаци и особље долазе на наставу и сваког дана се враћају кући. Уз то још понеко сврати у школу службено и од родитеља и врати се назад.
Бројни контакти имају велики епидемиолошки значај када у заједници влада епидемија корона вируса, што од школа тражи велику одлучност да спречи, путем њих, уношење корона вируса у школу и заштити ученике од инфекције.
Сваке године, од почетка школске године, па до њеног краја, и пре појаве вируса COVID-19, постоји такав проблем. Школа се брани од других заразних болести у заједници са циљем да заштити ученике од побољевања. Када кажем и верујем да школе могу спречити настанак епидемије корона вируса, знам да просветни радници и особље у школи имају доброг искуства у том смислу. Школа данас у нашој земљи једино је место где раде и живе школовани људи, који су довољно стручни, искусни и духовити да заштите ученике од вируса COVID-19 и да инфекцију корона вируса изиграју.
Да би се појавила епидемија неке заразне болести у школи потребна си два узрока:
- Довољан узрок
- Неопходан узрок
Под појмом довољног узрока подразумевамо све оне појединачне чиниоце: микробе, вирусе и бактерије, који могу да проузрокују болест ђака, наставника и особља. Они могу доћи у школу, а затим из школе, вратити се попут бумеранга у заједницу заражавајући на своме путу здраве особе. То значи, у нашем случају довољни узрок су COVID-19, односно болесник или особа заражена корона вирусима – извор, резервоар заразе – болестан човек, или заражена особа која нема симптоме болести. Он ће пренети у школу вирус на ђаке и остале, а ови ће по изласку из школе, пренети вирус на становништво на подручју школе.
Такве особе не могу ући у школу. Морају бити заустављене испред улаза у школу. О њима треба обавестити најближу ковид амбуланту, која ће предузети даље мере. Добро би било да поред самог улаза у школу постоји просторија – изолатор где би се стављала особа под сумњом да је инфицирана. Професионалци из најближе ковид амбуланте дошли би да провере ситуацију. Ако би се догодило да се неко током наставе пожали на симптоме сличне корона вирусу, одмах би био стављен у изолатор и о томе би била обавештена ковид амбуланта.
Многобројни чиниоци дефинишу довољан узрок, али они сами по себи не могу проузроковати болест, док не постану чиниоци неопходног узрока.
У Упутству за рад у школи од 1. септембра постоје мере које чине школу снажном епидемијском баријером. Оне треба да спрече да дође до појаве епидемије спречавање доласка у школу родитеља, идентификовање оболеле деце пре доласка у школу и њихово збрињавање, ношење маски, држање прописаног растојања, прање руку, проветравање учионица, дезинфекција предмета и школског простора, овекција и др.). Ако их не извршавамо доследно и промтно, онда оне постану један од неопходних услова за настанак епидемије.
Као што поменух, у школама раде интелигентни, стручни и пожртвовани људи, који здравље ученика стављају на прво место. Зато верујем да COVID-19 може бити побеђен у заједници, уз помоћ школе.
