Извесно је, на основу информација, да следи повратак ученика у школе. Нажалост ситуација је и даље нејасна. Збуњени су родитељи, али и наставници. Понуђено је неколико модела од којих ни један није лако реализовати. Сада је већина школа најприближнија комбинованом моделу.
Деца ће мало ићи у школу, мало пратити наставу онлајн? Како ће све то изгледати? Како то организовати? Сва питања остаће без одговора док сама реализација не крене. За сада се, макар у основним школама, иде ка моделу да деца буду физички присутна у школи, али у мањим групама. Ко ће онда реализовати дуплирану наставу?
Средње школе пак теже комбинованом, већ поменутом моделу. Дакле једна група недељу дана у школи, затим ротација, па недељу дана онлајн настава и тако у круг.
Школе ће се редовно чистити и дезинфиковати, а ђаци ће носити маске. И ту непрекидно добијамо опречне информације од стране ауторитета, пре свега медицинске струке. Какве маске? Трослојне или не? Да ли их носити све време? Наставници и родитељи трагају за прецизним одговорима и упутствима којих за сада нема!
У току су седнице и састанци стручних већа по школама, после којих министарство просвете треба да добије повратне информације о могућностима школа и моделима који су за одређене школе најприхватљивији. И док су очи наставника и родитеља упрте у власт и струку, они очекују од наставника и родитеља да доносе неке важне одлуке које нису из њихове надлежности.
Родитељи чак имају права да изаберу само модел дигиталне наставе за своје дете, иако је дете потпуно здраво и способно? Дакле, да закључимо, мора се сачекати још извесно време, да би се знало шта ће бити коначна препорука министарства и струке, везано за почетак школске године!
КОВИД 19 и настава физичког васпитања и музичке културе
Немојмо заборавити да када говоримо о епидемији, говоримо у ствари о здрављу нације, имунитету и способности људског организма да се бори са вирусима.
Настава физичког васпитања је неопходна и можда најважнија. Организам деце се мора свакодневно јачати, тиме ће и њихов имунитет бити јачи, тело здравије а самим тим деца заштићенија. Према томе, морају се наћи модели да се настава физичког васпитања редовно реализује. Тренутно у упутству из министарства стоји да деца не треба да се баве спортским играма у којима има контакта. То је у реду. Али, све спортске игре се могу реализовати тако што ће се вежбати техника, рад са лоптом, у паровима, групама на довољној удаљености. Деца воле лопту. То им је најомиљенији реквизит и не треба им га одузети
Сада је тренутак вратити се базичним спортовима. а то су атлетика и елементи гимнастике. Наставу изводити напољу колико год је то могуће. Прилагодити вежбе условима и активирати што већи број ђака уз поштовање свих мера. Мишљења сам да када се настава реализује напољу на довољној дистанци, да маске нису потребне и да деца треба да дишу пуним плућима.
У овим околностима може се применити и кумулативна настава! Што значи након редовне наставе организовати шетње ван насеља, у дужем трајању од редовног часа. Радити „темпо“ шетње по уређеним стазама ван насеља, користити природу за друге садржаје у оквиру шетње (упознавање са природом и заштитом исте, еколошке теме, затим препознавање биљног и животињског света у вашем окружењу…). Има пуно могућности, треба их само систематизовати, прилагодити условима и дати деци времена и простора да редовно вежбају.
Сада је јако важно децу едуковати непрекидно о важности вежбања и могућностима да самостално вежбају код куће. Ту могу доћи до изражаја дигиталне платформе. Ђаци могу консултовати своје наставнике, тражити одговоре и смернице и вежбати код куће. Али вежбати, вежбати, вежбати! Ту се отвара могућност да деца мотивишу своје укућане да вежбају са њима. И гле чуда, у јеку епидемије, ми можемо уз помоћ физичког вежбања да делујемо на здравље читљаве нације! Верујте могуће је. Цитираћу свог професора са факултета Ненада Живановића: „Уз’о деда свог унука, метн’о га у крило! Готово је с тим, сада трчи с њим”! Размислите, није немогуће.
Е сада, кратак осврт на наставу музичке културе. Ту смернице кажу да се на часовима не треба певати, мада знамо да „ко пева зло не мисли“? Мала шала. Треба уважити препоруку да деца не певају. Али настава музичке културе је јако важна у ситуацији у којој се налазимо.
Као прво, врло је важно да у време епидемије сачувамо здрав дух и позитивно расположење. Музика ту може бити лековита. Музика је препоручљива и у настави физичког васпитања. Дакле, добрим избором, прихватљивим за децу можемо поправити њихово расположење. Ако не могу да певају могу да стварају музику, да свирају, да ритмички изражавају емоције, да се празне од нагомилане негативне енергије и негативних мисли.
Културни развој је јако важан. Треба децу усмерити ка правим вредностима. У ери музике у којој је тешко препознати било какву вредност, у доба ријалитија, предмети који се бави културним развојем су од пресудног значаја. Дакле, слушајте квалитетну музику, изразите покретом, ритмом своје емоције, а код куће ако треба запевајте сви заједно. Музика је лековита , ако је квалитетна!
„Музика може да промени свет, јер може да промени људе.” – Боно
Сарадник на писању текста: Дарко Мицић, професор физичког васпитања
