Алфабетизација – страна реч у наслову ове приче о здрављу, која значи описмењавање, може да звучи ружно и понижавајуће, али она значи да ће у овој причи о здрављу бити речи о здравственом описмењавању народа у вези вируса COVID-19. Таква иницијатива и активност садржи у себи хитност у смислу последње помоћи народу када, осим предложених мера заштите које су стварно алфа и бета борбе против заражавања ковидом, алфабетизација би управо допринела да се мере стрпљиво, дисциплиновано и ефикасно спроводе у једној фази епидемије када је корона вирусом, испуњен сваки наш дан, од јутра до вечери.
Колика је стварна опасност од заражавања корона вирусом најбоље говори изјава др Кона да је сада у највећем жаришту епидемије – Београду, таква ситуација, да је могуће да свако буде извор заразе! И друго, у једном маркету у Београду, када је купац био спреман да на улазу стави маску и упитао продавачицу зашто она не носи маску, добио је љутит одговор: „Па, нећу ваљда целог живота да носим маску? Ово траје, траје, ко зна колико ће дуго трајати…”! Бројни су такви примери понашања на сваком кораку.
Влада је, предлажући строжије мере заштите од корона вируса већ предвидела казне од 5.000 динара за оне који не носе маске. Али, поред тога постоји још један пут и могућност – алфабетизација народа или здравствено описмењавање – јер примена мера зависи више од тога, него од кажњавања. Ако би људи више знали о вирусу COVID-19, ако би добили објашњења зашто се те мере користе, него само оно сувопарно, наредбодавно: „Носи маску!”, „Пери руке!”, „Држи одстојање!” и сл. – дали би већи допринос заустављању епидемије.
Алфабетизацији народа у смислу здравственог описмењавања морало би се приступити одмах, исто као што се приступа примени казне (и пре њих), али програмски. Програм би морали да направе професионалци који се баве здравственом едукацијом. Таквих има у Институту за јавно здравље „Батут” у Београду и у сличним институцијама у Нишу и Новом Саду, као и на медицинским факултетима у тим градовима.
Добра искуства која су стечена у онлајн настави ђака у реализацији школских програма могла би бити искоришћена. На сличан начин требало би приступити здравственом описмењавању народа у вези епидемије корона вируса. Такви програми здравственог описмењавања народа били би свакодневно емитовани на државној телевизији и на локалним телевизијама широм Србије.
