Петар Пауновић

Прим. др сци. мед. Петар Пауновић / Учитељ здравља

---

Прим. др сци. мед. Петар С. Пауновић, рођен је у селу Рајцу, 12. јула 1939. године, од оца Станка и мајке Даринке. Основну школу је завршио у Рајцу, а гимназију у Неготину школске 1957/58. године.   Медицински факултет у Београду завршио је 1965. године и на истом факултету завршио специјализације: епидемиологију, социјалну медицину и здравствено васпитање.   На војномедицинској Академији у Београду добио је диплому доктора медицинских наука из историје медицине 1988. године.   У почетку је радио као сеоски лекар, затим је у Неготину именован за управника Дома здравља. Једно време био је у Неготину и председник Општинског одбора Црвеног крста.   Од 1974. године директор је Завода за заштиту здравља „Тимок” у Зајечару.   Целу своју стручну каријеру посветио је здравственом васпитању народа, које је основа раду на одржању и унапређивању здравља. Отварао је сеоске амбуланте и формирао секторе здравствене службе које се баве борбом против заразних и незаразних масовних болести.   Својим залагањем допринео је изградњи 35 сеоских водовода. За залагање у области заштите човекове околине одликован је Повељом Савезне конференције ССРН. Био је добровољни давалац крви. За рад на здравственом васпитању добио је годишњу награду „Васа Пелагић” 2006. године.   Објавио је књиге:  

• – Приче о здрављу (четири тома).
• – Неготин и Крајина, здравствена култура и здравствене прилике (1836/1841).
• – Трагање за здрављем – Историја превентиве Тимочке Крајине (1828–1953).
• – Књига о Заводу – Монографија Завода за јавно здравље „Тимок” у Зајечару.
• – Вариола у Ђаковици и околини 1972. године.
• – Географија здравља Хигијенске установе на подручју Тимочке области.
• – Моравске бановине између I и II светског рата.
• – Путопис (опис 51 села Тимочке Крајине).
• – Сту гуштере, зелени гуштере – О надрилекарству Тимочке Крајине.

  Написао је и објавио 109 стручних и научних радова.   Поред поменутих признања, добио је Повељу ослобођења града Зајечара 2016. године и годишњу награду „Др Владан Ђорђевић” СЛД у Београду, за животно дело у области историје медицине.   После престанка рада у активној служби, ради 20 година као учитељ здравља у Рајачкој народној школи здравља у свом родном селу, коју је основао 2006. године.