Бициклисти као рањиви учесници у саобраћају треба да уживају посебну заштиту у саобраћајном систему и приликом деловања у систему безбедности саобраћаја, безбедност бициклиста треба да буде један од приоритета.
Како се наводи у саопштењу Агенције за безбедност саобраћаја „У 2023. години је погинуло 46 бициклиста, што чини 9% од укупног броја погинулих лица, док је у 2022. погинуло 37 бициклиста, што значи да је дошло до повећања за око 24%. Другим речима, у просеку, годишње у Србији живот изгуби нешто мање од 50 бициклиста и буде повређено око 1.400 бициклиста. Ови подаци добијају на тежини када знамо да су бициклисти процентуално најмање заступљени у саобраћају”.
Када посматрамо начин на који су настрадали бициклисти у саобраћајним незгодама, уочава се да у највећем броју случајева (65%) бициклисти погину тако што их возило „сустигне“. Овде се јавља један кључан проблем. Наиме, креатори наше саобраћајне политике су одбили предлог да се у закон о безбедности саобраћаја уведе обавезно растојање приликом претицања бициклисте.
Према полицијској статистици, бициклисти су изазвали нешто мање од трећине незгода у којима су учествовали и најчешће су били жртве.
Оно што ћете ретко чути од креатора саобраћајних политика у Србији је, да је кључни проблем безбедности бициклиста саобраћајна инфраструктура, која није прилагођена овој категорији учесника (не постоје бициклистичке стазе/траке, уређена паркиралиште, итд.).
Самим тим бициклисти су често принуђени да се крећу коловозом где их возачи моторних возила третирају као врсту страног тела или ометача саобраћаја, а не као саставни део саобраћајног система.
Поред рада на инфраструктурним питањима и питањима законске регулативе, наши креатори система у јавним наступима не помињу савремен приступ у техничком регулисању саобраћаја и савремено планирање саобраћаја.
Једноставно нећете их чути да промовишу и да раде на примени зона 30, зона успореног саобраћаја и концепту одрживе урбане мобилности.
Медијске поруке, које шаљу наши креатори саобраћајне политике, углавном иду у правцу: децо пазите, пешаци пазите, бициклисти пазите, не користите мобилни телефон и слушалице, прелазите улицу на пешачком прелазу, не носите тамну одећу итд. Некако, увек се инсистира на томе, да се кроз такве медијске поруке, одговорност пребаци на рањиве учеснике у саобраћају и оправда или ублаже грешке возача моторних возила.
Такав приступ не даје резултате и не доприноси промени свести и културе возача у Републици Србији. Што се види по учинку наших кампања за безбедност саобраћаја.
Главни проблем је што надлежне државне институције не пружају системску подршку и не препознају улогу и значај урбане мобилности. Без примене и прихватања тог концепта, никад нећемо створити услове и могућност да рањиви учесници могу равноправно учествовати са моторним возилима.
Идеја једнакости и равноправности у саобраћају, сагледана из угла урбане мобилности, поставља терен за сарадњу и ствара културу бриге и поверења, која је неопходна нашем саобраћајном систему.
Како би се постигли циљеви веће популаризације бициклистичког саобраћаја, повећање безбедности бициклиста и остварили различити бенефити (смањење штетних последица климатских промена, смањење буке, смањење аерозагађења, мањи буџетски трошкови за одржавање путне инфраструктуре, мањи трошкови јавног здравља, бољи саобраћајни услови, смањење заузећа јавних површина пакрирањем итд.), неопходно је показати јасну политичку вољу.
Рад „Сигурних стаза” подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој”.
