Иако је о овој теми доста писано, није на одмет да се неке ствари понове, пре свега због младих возача, који због свог неискуства често прецењују своје способности и тестирају своје могућности. Наиме, највише возача под дејством алкохола који су учествовали у саобраћајној незгоди припада старосним групама од 25–29 година и 30–34 године.
Алкохол је један од најчешћих узрока саобраћајних незгода са погинулим и повређеним лицима. Истраживања показују да је у Србији код око 15% погинулих и повређених возача присутан алкохол у крви. Док годишње у просеку 80 лица смртно страда у саобраћају захваљујући алкохолу.
Према истраживањима Агенције за безбедност саобраћаја, из 2018. године, у Србији просечно сваки 150. возач у саобраћајном току управља возилом под дејством алкохола. Морамо признати да су ово узнемиравајући подаци који нам говоре да се нешто мора предузети како бисмо заштитили животе људи у саобраћају.
Возачи који су у време настанка незгоде управљали возилом под дејством алкохола су у тренутку незгоде најчешће путовали у сврху „забаве“ (преко 60% возача), док је око 12% возача путовало у сврху „део посла“ (професионални возачи, службена путовања и сл.).
Дејство алкохола утиче на смањење акомодације ока, доводи до поремећаја дубинског вида, видно поље се сужава, па возач има проблема да процени удаљеност и брзину возила.
Возач који није конзумирао алкохол види саобраћајни знак на готово 140 м, а пијан возач на 118 м, па чак и мање. Алкохол утиче и на слух, па тако трезан возач чује друго возило на удаљености од 340 м, а пијан на 203 м. Алкохолисани возачи од 1,5 мг/мл имају 40 пута већу шансу да направе неки непромишљен потез у односу на возаче који немају алкохола у крви, или за око 30 пута већу шансу у односу на оне возаче који имају дозвољену концентрацију од 0,20 мг/мл алкохола у крви.
Даље, смањује се и способност одлучивања јер трезан возач реагује на опасност у опсегу 0,75 и 1 секунде, а возачу под дејством алкохола треба најмање 2 секунде да донесе одлуку. У вожњи при брзини од 50 километара на час, у мраку, пошто возача заслепи возило које му долази у сусрет, возачу који није под утицајем алкохола потребно је 68 метара да се привикне на новонасталу ситуацију, док је алкохолисаном возачу потребно 126 метара да обави исту радњу.
Више о безбедности деце у саобраћу прочитајте на овом линку.
На наредним сликама су приказани индикатори безбедности саобраћаја по Полицијским управама на територији Републике Србије за 2019. год. на којима можете видети проценат возача у саобраћајном току под утицајем алкохола у насељу и ван насеља.
КОЈЕ ГРЕШКЕ ПРАВЕ ВОЗАЧИ КОЈИ ВОЗЕ ПОД ДЕЈСТВОМ АЛКОХОЛА
Возачи под дејством алкохола обично праве следеће грешке: неправилно обилажење и претицање, непоштовање предности проласка, непрописна брзина, неправилно мимоилажење, касније реагују на светлосне и звучне сигнале, теже распознају црвену и зелену боју, теже распознају сметње при вожњи ноћу и у сумраку, често уместо кочнице притисну педалу гаса или обратно, некритични су, самоуверени, лакомислени, прецењују своје способности, потцењују опасност итд.
Најчешће саобраћајне незгоде возача који возе под утицајем алкохола су: слетање возила, обарање или гажење пешака, судари при вожњи у истом смеру, судари из супротних смерова, бочни судари, превртање возила на путу, удар возила у друго возило или објекат, испадање – падање лица из возила у покрету.
ВРСТЕ АЛКОХОЛИСАНОСТИ
Утврђивање количине алкохола у крви врши се: анализом крви и урина, средствима и уређајима, али и контролним здравственим прегледом.
Возач не сме да у свом организму има алкохол или психоактивне супстанце, али и да показује знакове поремећаја који су последица конзумирања истих. Концентрација алкохола у крви зависи од много чинилаца: количине хране, врсте алкохолног пића, брзине којом се алкохолно пиће испија, телесне тежине, генетике и толеранције, стања јетре, лекова итд.
Апсорпција алкохола почиње одмах после узимања, а у крв доспева после само 15 минута. Након пола сата и једног сата по конзумирању унесена количина се налази у крви и струји по организму, тако да је након сат времена по узимању алкохолног пића и највећа концентрација алкохола у организму.
Да би се елиминисао алкохол из организма потребно је дуже времена, него што је то био случај са апсорпцијом. За један сат код жена се просечно елиминише од 0,10 до 0,12 промила, а код мушкараца од 0,10 до 0,15 промила. Ове податке не треба узети здраво за готово, јер стварна елиминација алкохола из организма зависи од случаја до случаја.
Међународна класификација одређује нивое алкохолне интоксикације и утицај алкохола на човека (према Светској здраственој организацији) као:
Више о безбедности младих возача и њиховом ризику у саобраћају прочитајте на овом линку.
Више о безбедности мотоциклиста и њиховом ризику у саобраћају прочитајте на овом линку.
Само две чаше су довољне да се достигне 0,50 грама алкохола у литри крви – а то је праг за који се већ наплаћује казна и узима дозвола. При тој количини, већина нема осећај припитости, али пиће упркос томе утиче на њихов организам. Опада способност опажања у вожњи и знатно се продужава време реакције. Ова количина алкохола изазива осећај опуштености, човек постаје храбрији, мање пажљив, поспанији или веселији, безбрижнији, али и површнији у процени способности за вожњу и услова на путу, а истовремено се смањује и будност и успоравају се рефлекси.
Видно поље се сужава у толикој мери да возач не уочава пешаке који желе да пређу улицу, као ни возила која наилазе из смерова под правим углом. Треба имати на уму да алкохол пружа осећај лажне сигурности, јер возача наводи да потцењује ризик и да се лакше упусти у кршење забрана.
ВАЖЕЋЕ КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ (ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА)
Психоактивни лекови такође неповољно утичу на вожњу. Они делују на психофизичку способност возача, па зато пре употребе треба прочитати упуство, и ако је то потребно посаветовати се са вашим лекаром или фармацеутом. Како бисте их лакше препознали на паковању ћете угледати црвени троугао. Троугао може бити празан и испуњен. Црвени празан троугао представља упозорење да лек делује штетно у комбинацији са алкохолом, док црвени испуњен троугао представља упозорење да лек штетно делује на возачку способност.
Разне врсте наркотика такође представљају опасност по возаче, па је зато коришћење, односно уживање дроге забрањено. Возач који је конзумирао психоактивне супстанце има 2–5 пута већи ризик да доживи саобраћајну незгоду од возача који није под утицајем наркотика. Тако је могућност да се доживи озбиљна саобраћајна незгода 200 пута већа уколико је коришћења марихуана, уколико пре тога особа већ има ниво алкохола у крви од 0,08%.
Мере према вожњи под дејством алкохола су значајно подржане у Европи: 80% Европљана подржава нулту толеранцију за алкохол за возаче почетнике; у пет земаља то је највише подржана мера безбедности саобраћаја. Већина европских учесника у саобраћају подржава обавезну инсталацију алко-брава за рецидивисте. Када је Србија у питању, око половине испитаника (53%) подржава да се уведе „нулта толеранција за алкохол за све возаче“, а 86% испитаника сматра да је треба увести само за „нове“ возаче. Око 89% испитаника у Србији подржава обавезу уграђивања алко-брава за рецидивисте.
Ми се у Србији генерално бавимо само последицама саобраћајних незода, уместо да се бавимо узроцима и превенцијом. Нема системског приступа нити континуитета у раду, и све нам се своди на репресивне мере саобраћајне полиције (контроле везивања појаса, алкохолисаности возача, брзине кретања…).
Очигледно је да репресивне мере саобраћајне полиције не дају задовољавајуче резултате, јер њима лечимо само последице саобраћајних незгода. Док би знатно боље резултате постигли комбиновањем превентивних и репресивних мера.
У превентивне мере би спадало унапређење саобраћајног образовања и васпитања које је у наставним плановима и програмима готово маргинализовано. Такође, недостаје нам и медијска промоција савременог концепта безбедности саобраћаја, од телевизија и радија преко интернет портала и дневних новина. У превентивне мере би спадало и јачања капацитета и интегритета институција, унапређење саобраћајне инфраструктуре, разне врсте и видови саобраћајно-техничких, саобраћајно-регулативних, грађевинских и архитектонских мера, као и коришћење и развој нових технологија и система у процесу унапређења безбедности саобраћаја.
