Улица је основни архитектонски простор града, није намењена само за кретање моторних возила већ и за кретања осталих учесника у саобраћају (пешака, бициклиста…) и од ње зависи живот насеља и људи који ту живе. Те нам је стога у нашим локалним самоуправама потребан другачији приступ решавању проблема и другачије обликовање саобраћајног простора уз примену иновативних, практичних и једноставних решања која би задовољила све учеснике у саобраћају. Другим речима, уређењем града треба се фокусирати на човека и стварим захтевима и потребама које имају крајњи корисници.
Проблем угрожености деце у саобраћају можемо посматрати као трочлани систем, чији су елементи деца на једној страни, возачи на другој, и као трећи елемент јавља се подсистем саобраћајница у коме долази до контакта прва два елемента. Та три елемента представљају уједно и правце којима се може и мора деловати. Деловање треба спровести стално и истовремено у сва три правца.
Као возачи би требало да знамо да је понашање деце врло често непредвидиво и грешке које праве деца у саобраћају условљене су ограниченим способностима примања више информација одједном, немогућношћу правилне процене брзине и удаљености возила, неразумевањем саобраћајних знакова и семафора, прецењивањем својих способности у погледу претрчавања улице, ограниченошћу могућности селекције битних околности, непоседовањем навика за примену правила „види и буди виђен“.
Деца често греше и у процени времена потребног за прелазак улице, при чему на њихово понашање утичу и карактеристике њихове личности, проблеми који их тренутно окупирају, дешавања и појаве у околини и др.
Брзина је главни узрок саобраћајне незгоде и има велики утицај у настанку незгоде са децом као пешацима. Истраживања везана за брзину нам показују да што је већа брзина дужи је зауставни пут возила, и последице саобраћајне незгоде су веће. Такође, је битно напоменути да при сударној брзини од 50 километара на час шансе да дете преживи су 20%, док при сударној брзини од 30 километара на час шансе преживљавања су 80%.
Више о утицају брзине на настанак саобраћајне незгоде можете прочитати на следећем линку.
По Закону о безбедности саобраћаја возач је дужан да брзину кретања возила прилагоди: особини и стању пута, видљивости, прегледности, атмосферским приликама, стању возила и терета, густини саобраћаја, и другим саобраћајним условима тако да може благовремено да заустави пред сваком препреком коју под датим околностима може да види, или има разлога да предвиди.
Сходно томе сваки учесник у саобраћају дужан је да се понаша на начин којим неће ометати, угрозити или повредити друге учеснике, као и да предузме све потребне мере ради избегавања или отклањања опасних ситуација насталих понашањем других учесника у саобраћају, ако себе или другог тиме не доводи у опасност.
Као возачи смо дужни да обратимо пажњу на пешаке који се налазе на коловозу или ступају на коловоз или исказују намеру да ће ступити на коловоз. И када возилом прилазимо пешачком прелазу да своју брзину прилагодимо тако да у свакој ситуацији коју видимо или предвидимо можемо да безбедно зауставимо своје возило испред пешачког прелаза. Такође, на делу пута на коме се крећу деца, и на коме постоје саобраћајни знаци о учешћу деце у саобраћају да возимо за нарочитом опрезношћу, тако да можемо благовремено да зауставимо своје возило.
Као родитељи треба да се обавежемо да деци дамо квалитетно и правовремено саобраћајно образовање и васпитање пошто је то сигурно један од најутицајнијих модела за смањење ризика од страдања деце у саобраћају. И његова улога је стицање знања, вештина и навика неопходних за безбедно учествовање у саобраћају, унапређење и учвршћивање позитивних ставова и понашања у саобраћају. На жалост, у Републици Србији је у последњих 30 година удео саобраћајног образовања и васпитања у наставним плановима и програмима готово маргинализован.
Према истраживањима која се спроводе у земљама ЕУ у промени понашања лежи највећи потенцијал утицаја на безбедност саобраћаја. Овај потенцијал се процењује на 20% до 40%, али у нашим условима он је још већи. У складу са тим неопходно је да свака локална заједница предузме активности саобраћајног васпитања и образовања у складу са својим могућностима, имајући у виду проблем угрожености деце са једне стране, и могућности решавања проблема правовременом едукацијом. По свему судећи наше локалне самоуправе овом виду превентивних мера не дају на значају.
На овом линку, можете бесплатно преузети материјале за саобраћајно васпитање и образовање деце. Имате велики број едукативног садржаја у виду бојанки, цртаних филмова, игрица, књига, песама, постера, али и радних листова и распореда часова, који на одличан начин пружају сва неопходна знања о безбедном учествовању у саобраћају. Па, ето прилике да креативно проведемо време са својим малишинама учећи их правилима саобраћаја.
Поред угрожености деце као пешака и путника у возилу, 7% од укупног броја погинуле деце у саобраћају страдали су као бициклисти. Један од кључних проблема безбедности бициклиста у Србији је саобраћајна инфраструктура која није прилагођена овој категорији учесника (не постоје бициклистичке стазе, нити траке за бициклисте, уређена паркиралиште за бицикле итд.).
Други проблем који се јавља је што код нас не постоји обавезно образовање и обука за бициклисте. Ову врсту обуке треба увести као обавезно у предшколским установама, као и у основној и средњој школи. На пример, по закону дете млађе од 12 година не сме да управља бициклом на јавним путевима, док је ситуација на терену мало другачија. Битно је напоменути да закон бициклисту дефинише као возача и самим тим за њега важе сва правила као и за возаче моторних возила (за скретање, укључвање, престројавање, првенство пролаза, полукружно окретање, претицање, обилажење, обавезе према пешацима…).
Сад се постављају питања да ли дете од 12 година познаје правила првенства пролаза кроз раскрсницу, да ли зна да поступа по светлосној саобраћајној сигналзацији, да ли зна да чита знаке и ознаке на коловозу и да по њима поступа, да ли зна којом се траком вози итд.
Са друге стране проблем је не само у недостатку образовања, већ и у такозваној саобраћајној култури, толеранцији, разумевању, уважавању, која баш и није одлика просечног српског возача.
Више о безбедности бициклиста у саобраћају на територији града Зајечара можете прочитати на следећем линку.
