У видеу који је пред Вама, полазимо од задате чињенице да се уређеност и величина једне заједнице огледа у њеном односу према најслабијима, а деца, пешаци, бициклисти и особе са инвалидитетом су свакако најслабији и најрањивији чланови друштва, када говоримо у саобраћају.
Ово је тема о којој се скоро уопште не говори, а чија статистика и проблематика је поражавајућа. Наиме, сваког месеца у Србији једне дете погине, док 110 деце претрпи теже или лакше телесне повреде. Фактор јавног ризика страдања деце у Србији је 12, док је у осталим земљама Европе 6.8, што нас сврстава у најнебезбедније земље у Европи у области безбедности саобраћаја.
У емисији можете чути узнемиравајуће податке који се тичу стања безбедности саобраћаја у Републици Србији. У току емисије говори се и о одговорности креатора саобраћајне политике за стање безбедности саобраћаја, али је представљен и концепт урбане мобилности који код нас још увек није прихваћен у академским, стручним и политичким круговима.
Поред наведеног у емисији можете да се упознате са улогом и значајем географских информационих система и применом нових технологија у саобраћајном и просторном планирању.
Ако наши креатори саобраћајне политике желе да сачувају животе рањивих учесника у саобраћају морају да се окрену одрживој урбаној мобилности и „хуманом инжењерингу“. То је концепт који захтева другачији приступ у решавању проблема и другачије обликовање саобраћајног простора, уз примену иновативних, практичних и једноставних решања која би задовољила све учеснике у саобраћају. Другим речима, уређењем града треба се фокусирати на човека и стварним захтевима и потребама које имају рањиви учесници у саобраћају.
Идеја једнакости и равноправности у саобраћају, сагледана из угла урбане мобилности, поставља терен за сарадњу и ствара културу бриге и поверења, која је неопходна нашем саобраћајном систему.
Систем заснован на једнакости у саобраћају, умањује потребу за контролом саобраћаја, умањује последице саобраћајних незгода и омогућава свим учесницима у саобраћају виши ниво безбедности.
Ако не направимо заокрет у транспотној и саобраћајној политици имаћемо поражавајуће стање које траје дужи низ година. Наиме, по стању безбедности саобраћаја каснимо 15 година за просеком ЕУ и 25 година за Шведском.
У сврху борбе за права деце, пешака, бициклиста и особа са инвалидитетом, добар део разговора посвећен је мерама које би допринеле да се унапреди њихова безбедност у саобраћају.
У оквиру ЕУ ресурс центра „Сигурне стазе” су задужене за унапређење транспортних и саобраћајних политика у Рeпублици Србији.
