„Сигурне стазе”: Како унапредити бициклистички саобраћај у Србији

Кретање бициклиста у пешачкој зони

Аутори овде предлажу измену члан 160 постојећег ЗОБС-а следећом формулацијом: „У пешачкој зони или делу пешачке зоне, надлежни орган општине или града може дозволити кретање бициклом, тако да се не угрожава кретање пешака”.

Како аутори наводе контраинтуитивно, одвијање бициклистичког саобраћаја у пешачким зонама одвија се веома безбедно. Херметично затварање пешачке зоне за бициклисте по правилу представља још једну баријеру која смањује ефикасност бициклистичког саобраћаја. Бицикл је најефикаснији на дистанцама од 5 до 7 километара и специфичан је по томе што се креће снагом возача. У упоредном законодавству не постоји јединствено решење за кретање бициклиста кроз пешачку зону, али студијске анализе потврђују да на местима где је допуштен саобраћај бицикала кроз пешачку зону, он се, по правилу, врши веома безбедно, уз ризике који нису већи од присуства возача ролера, скејта, па чак и пешака који трче.

Бициклистичка улица

По речима аутора основни предуслов за увођење бициклистичке улице је њено дефинисање у ЗОБС-у, прописивање одступања од уобичајених режима саобраћаја (вожња у колони или метар од десне ивице коловоза) и прописивање одговарајућих саобраћајних знакова и ознака у Правилнику о саобраћајној сигнализацији.

Бициклистичке улице су релативно кратке, резиденцијалне улице или помоћне саобраћајнице, на којима бициклисти имају предност. У овим улицама или деловима улица, бициклисти могу да користе коловоз целом ширином у случају једносмерних улица, односно целу коловозну траку у случају двосмерних улица. Моторна возила у овим улицама могу да се крећу брзином до 30 километара на час, а претицање бициклиста је забрањено.

Може се напоменути да се оваква решења већ дуже време примењују у различитим земљама (нпр. Белгија, Холандија и друге).

Учешће деце у бициклистичком саобраћају

У овом поглављу аутори предлажу да се размотри могућност да се у бициклистички саобраћај уведу приколице намењене превозу деце. Такође, потребно је размотрити под којим условима деца млађа од 12 година могу да учествују на бициклу у саобраћају на јавним путевима. Деца која возе бицикл имају вишеструки значај: вожња бицикла не доприноси само њиховој добробити, већ се у коришћење бицикла укључују породица, вршњаци и друга лица. Омогућавање већег учешћа деце у саобраћају, чак и у млађем узрасту, анимираће већи број одраслих да се укључе у бициклистички саобраћај и сензибилисаће возаче према присуству деце у саобраћају.

Више о безбедности деце у саобраћају прочитајте на овом линку.

Овде треба навести пример Холандије и тај модел применити у нашим условима. Наиме, у Холандији доње ограничење што се тиче старости деце не постоји, али постоји саобраћајно васпитање и образовање, које нарочито обухвата кретање бициклом уз коришћење школских полигона. Са 12 година, ученици холандских школа пролазе факултативни тест из самосталне вожње бицикла (тзв. Verkeersexamen, „саобраћајни тест“) који се оцењује и реализује у јавном саобраћају, уз надзор.

Овај тест сваког априла у Холандији полаже око 200.000 деце, након чега им се уручује Verkeers диплома (саобраћајни сертификат).

Спровођење закона у пракси и инфраструктурна питања

Како аутори истичу, међу највећим проблемима налазе се пројектно-техничка решења која нису условљена прописима, већ су препуштена дискреционом одлучивању пројектанта. Нарочито упадљив инфраструктурни проблем представља пракса постављања ивичњака приликом повезивања бициклистичке стазе и коловоза. Ивичњаци представљају тачку спорења између бициклиста и надлежних служби много више од десет година, упркос томе што чак и у Приручнику за пројектовање путева у Републици Србији недвосмислено стоји да то решење није исправно.

Неки од примера лоше праксе обухватају: лоше планирање јавних паркиралишта уз бициклистичке стазе и траке; постављање препрека на бициклистичке стазе (стубићи различите намене, семафори, бандере, говорнице, жардињере, саобраћајни знакови, трафике и расхладне витрине у профилу бициклистичке стазе и друго); постављање ивичњака; кривине под правим углом итд.

Неопходно поменути и обавезу управљача пута да одржава бициклистичку путну инфраструктуру проходном и у исправном стању, која постоји и у условима зимске експлоатације.

Како би се постигли циљеви веће популаризације бициклистичког саобраћаја, повећање безбедности бициклиста и остварили различити бенефити (смањење штетних последица климатских промена, смањење буке, смањење аерозагађења, мањи буџетски трошкови за одржавање путне инфраструктуре, мањи трошкови јавног здравља, бољи саобраћајни услови, смањење заузећа јавних површина пакрирањем итд), аутори истичу да је неопходно је уз измене прописа показати јасну политичку вољу.

Брошуру можете бесплатно преузети на веб страници Улица за бициклисте.