„Сигурне стазе”: Безбедност возача трактора на територији града Зајечара

Мастер инж. саобраћаја из Бора Игор Велић: Безбедност возача трактора на територији града Зајечара

Данашњи текст биће посвећен посебној групи учесника у саобраћају којима се посвећује најмање пажње стручне јавности, а који свакако заслужују да се о њиховој безбедности у саобраћају говори. Реч је о возачима трактора.

Како се наводи у Прегледном извештају Агенције за безбедност саобраћаја (август 2019): „Специфичност ове категорије учесника у саобраћају због техничко-експлоатационих карактеристика трактора (мале максималне брзине, могућности да вуче једну или две приколице, као и да носи или вуче прикључна оруђа), њихово периодично учествовање у саобраћајним токовима (сезонски радови), честе појаве непоштовања саобраћајних прописа од стране возача трактора, неисправност трактора и др. доприносе да трактори имају висок фактор ризика изазивања саобраћајних незгода на јавном путу”.

Ако би упоредно посматрали податке за тракторе и путничке аутомобиле, долази се до података да трактор има 12 пута већи ризик да учествује у саобраћајним незгодама, које за последицу имају погинула лица, него путнички аутомобил.

Како се наводи у извештају Агенције у периоду од 2016. до 2018. године, у Републици Србији се догодило 118 саобраћајних незгода са смртним последицама у којима су учествовали трактори и 811 саобраћајних незгода у којима је било повређених лица. У овим саобраћајним незгодама погинуло је 122 лица и 1247 лица је повређено.

Годишње, у саобраћајним незгодама са учешћем трактора, у просеку, погине око 42 лица и буде повређено око 424 лица.

У поменутим незгодама највише страдају путници и возачи на трактору (77% погинулих и 45% повређених лица). Након тога, највише страдају путници и возачи у путничким аутомобилима (11% погинулих и 38% повређених лица), а затим пешаци (3% погинулих лица и 5% повређених лица).

Најугроженија су лица старости од 45 до 64 године. Док је највише погинулих и повређених возача трактора из старосне групе 55–64 године.

Више о безбедности старих лица у саобраћају на територији града Зајечара прочитајте на следећем линку.

Најчешће групе утицајних фактора настанка саобраћајних незгода са погинулим лицима у којима су учествовали трактори су: непромишљене радње од стране возача и утицај пута и путне околине. У непромишљене радње од стране возача би спадало губитак контроле над возилом и неприлагођена брзина условима саобраћаја и стању пута. Док би под утицајем пута и путне околине спадало лош или неадекватно одржаван коловоз.

Што се тиче града Зајечара, у периоду од 2014. до 2018. год. живот је изгубило 5 тракториста, док је 29 лица претрпело повреде. Највише настрадалих возача и путника на тракторима је међу лицима старости 31–45 и 65+ година.

График: Основни показатељи безбедности тракториста у саобраћају на територији града Зајечара за период од 2014. до 2018. год.

Техничка исправност један је од основних предуслова за безбедно учествовање трактора у саобраћају, те стога:

  • Сваки трактор треба да има сигурносни рам или кабину, без обзира на годину производње, јер штите возача у случају да се возило преврне;
  • Сваки трактор мора да има исправан кочиони и управљачки систем и пнеуматике;
  • Најважније је да на трактору и прикључним возилима постоји основна група светлосне сигнализације: оборена светла, позициона светла, стоп светла, катадиоптери, показивачи правца, светла за осветљавање задње регистарске таблице, табла за означавање спорих возила, жуто ротационо светло. Потребни су и катадиоптери на приколицама и другим прикључним машинама;
  • Законским одредбама је дефинисано да трактор ноћу, у условима смањене видљивости и када има прикључке за извођење радова на најистуренијој тачки тих уређаја мора да има укључено жуто ротационо или трепћуће светло;
  • Требало би обавезно поставити таблу за означавање спорих возила (светло-одбојни засечени троугао) на задњем делу возила;
  • Брзина кретања трактора је ограничена до 40 километара на час, а уколико се у прикључном возилу превози бар једна особа брзина је ограничена до 30 километара на час;
  • У прикључном возилу трактора дозвољено је превозити највише пет лица, односно три лица у прикључном возилу мотокултиватора. Лица која се превозе у товарном простору не смеју стајати, седети на страницама каросерије, на нестабилном терету или терету који прелази висину товарног сандука. Лица која нису навршила 14 година живота смеју се превозити само у пратњи пунолетног лица.
  • Терет у прикључном возилу мора бити равномерно распоређен и смештен и обезбеђен тако да не угрожава безбедност учесника у саобраћају, да не умањује стабилност и не отежава управљање возилом, да не умањује прегледност возачу, да не пада и не расипа се са приколице по путу, да не заклања светла, и друге прописане ознаке на возилу.

Сада бих казао нешто више о улози и значају светлосно-сигналних уређаја на тракторима. Статистички подаци нам говоре да се највећи број саобраћајних незгода са повређеним лицима догоди између 18 и 19 часова, а највећи број саобраћајних незгода са погинулима је забележен између 14 и 15 часова.

У току сезонских радова у пољопривреди, кад су повољни дани за рад у пољу, некада се ради и до касно у ноћ. Како је трактор возило које се креће споро, до 30 километара на час, неопходно је да буде видљиво за остале учеснике у саобраћају. С циљем да се избегну могуће саобраћајне незгоде.

Узмимо за пример ситуацију коју наводи Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћај, да се необележен трактор креће брзином од 20 километара на час ноћу на делу пута који није осветљен јавном расветом, а да иза њега иде аутомобил прописаном брзином од 80 километара на час. То је као да трактор стоји, а аутомобил му се приближава брзином од 60 ккилометара на час односно 16,7 метара у секунди. И још ако додамо да је возач аута „оборио светла“ јер му у сусрет иде друго возило.

У таквој ситуацији возач аутомобила може да схвати да се испред њега налази трактор тек када је око 25 метара иза трактора. Ауто ће због реакције возача и кочионог система аутомобила која траје просечно 1,1 секунду почети нагло да успорава када буде око 7 метара иза трактора. Свако зна да је немогуће брзином од 60 километара на час зауставити аутомобил за свега 7 метара. И управо се на овај начин најчешће и догађају трагедије на путевима у којима учествују трактори. Остали возачи, иако поштују ограничење брзине, једноставно не могу правовремено да уоче необележен трактор, и да избегну незгоду, посебно када постоји и возило које долази у сусрет трактору.

Више о утицају брзине на настанак саобраћајне незгоде прочитајте на следећем линку.

Због свега горе наведеног је потребно управо одржавање светлосно-сигналних уређаја. Да се свако оштећење које настане одмах и санира. Зато је пожељно имати код себе резервне сијалице и алат који ће нам омогућити да поправимо квар.

И даље велики број трактора у Србији нема ротацију и исправне светлосне уређаје, као и троуглове за спора возила који су обавезни по Закону о безбедности саобраћаја.

Добар део незгода са тракторима се дешава након завршетка радова на њиви. Често се дешава да трактористи раде и преко 10 часова у континуитету током дана, при чему су константно изложени сунцу, ветру, киши, буци и вибрацијама. И приликом овако интензивног рада долази до премора возача. А умор је свакако један од узрока саобраћајне незгоде.

Више о утицају умора на настанак саобраћајне незгоде прочитајте на следећем линку.

Савет за возаче трактора и других пољопривредних машина је да приликом управљана не конзумирају алкохол, јер и најмања количина алкохола успорава реакције, погоршава способност процене и смањује опрезност.

Више о утицају алкохола на настанак саобраћајне незгоде прочитајте на следећем линку.

У циљу унапређења безбедности тракториста у саобраћају, потребно је:

  •  Унапређење едукације возача трактора у погледу поштовања саобраћајних прописа и безбеднијег понашања у саобраћају (унапређење техничке исправности трактора, употреба ротационих светала, правилно управљање тракторима и прикључним возилима и уређајима, правилно превожење лица и терета на трактору и сл.);
  • Управљач пута, такође, треба да има велику улогу у унапређењу безбедности тракториста у саобраћају и да предузима одговарајуће мере из своје надлежности, као што су мере за спречавање наношења блата на коловоз, посебно у зони прикључака некатегорисаних путева на изграђену путну мрежу;
  • На локацијама где је велико учешће трактора у саобраћају треба да постоји адекватна саобраћајна сигнализација у циљу обавештавања осталих учесника у саобраћају о повећаном присуству трактора на путу и слично;
  • Саобраћајна полиција, такође, у складу са својим надлежностима, посебно у делу контроле безбедног одвијања саобраћаја (контрола поштовања саобраћајних прописа и техничке исправности трактора на путу), може у значајној мери да допринесе унапређењу безбедности тракториста у саобраћају.

Литература
1. Прегледни извештај, Безбедност тракториста у саобраћају, Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије, Београд, август 2019. године.
2. Извештај о основним показатељима стања безбедности у периоду од 2014. до 2018. год. за град Зајечар, Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије.