Електрични тротинети, све популарније превозно средство, представља новину и изазов за возаче, бициклисте и пешаке, па је дефинисање услова понашања од пресудне важности. Циљ би требало бити успешно и безбедно укључење нових учесника у саобраћај.
Са овом врстом возила у јавности и на друштвеним мрежама дошле су и безброј врста полемика и расправа. У последње време YouTube су преплавили клипови са непрописним понашањем возача е-тротинета и саобраћајним незгодама у којима учествује ова категорија учесника у саобраћају.
Електрични скутер се „закуцао“ у аутомобил (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
Нова технолошка достигнућа и масовна употреба електричних тротинета изненадили су грађане и законодавство не само код нас, већ и широм Европе и света, и још увек нема једногласног става, већ свака земља овај проблем дефинише и решава на свој начин.
Такође, поставља се питање зашто већ немамо свеобухватну студију и низ истраживања која би се бавила овом врстом превоза. А како би се донело задовољавајуће законско решење такве ствари су једноставно неопходне. Наравно, потребно је и упоредити искуства других држава што се тиче законодавства и што се тиче саобраћајних незгода. Кад кажем упоредити – не мислим преписати како код нас има обичај да се ради.
Прошле године у јавности су изашле информације да је оформљена радна група која ће се позабавити овим проблемом и да нас ове године чекају измене закона којима би се регулисао овај вид превоза. Генерални утисак је да доминирају два различита гледишта, неки их виде као бицикле а неки као мопеде.
Ако прихватимо становиште да су е-тротинети најближи бициклу, онда сходно томе на њих би се применила сва правила којима се дифинише кретање бицикла. Самим тим е-тротинети морају да се крећу бициклистичком стазом или траком, уколико постоје. Ако не постоји посебна стаза или трака смели би да користе коловоз у ширини од највише метар од десне ивице коловоза. Дакле, е-тротинети не смеју да се крећу по тротоару, пешачкој стази, пешачкој зони и тргу (иако је то свакодневна појава).
Са друге стране, ако прихватимо становиште да су е-тротинети најближи мопеду, сходно томе на њих би се применила сва правила којима се дифинише кретање мопеда и услова које мора да испуни. Самим тим е-тротинети могу да се крећу бициклистичком траком уколико постоји, док им је вожња бициклистичком стазом и тротоаром забрањена.
Ситуација на терену нам говори да се е-тротинети могу видети свуда, на коловозу, тротоару, бициклистичкој стази и траци, парковима, пешачкој зони итд. Возе их све старосне категорије од деце до одраслих, укључујући и странце који су у туристичкој посети нашој земљи.
Сада се поставља питања да ли деца познају правила првенства пролаза кроз раскрсницу, да ли знају да поступају по светлосној саобраћајној сигналзацији, да ли знају да читају знаке и ознаке на коловозу и да по њима поступају, да ли знају којом се траком вози, да ли могу да исконтролишу брзину коју ова возила могу да развију итд. Добар део њих се понаша као да за њих ништа не важи, не поштујући никакво правило. Превозе по више лица, користе слушалице и мобилне телефоне, возе под дејством алкохола, немају никаву заштитну опрему, возе преко пешачког прелаза итд. Као што може да се примети питања и недоумица има много на која нам надлежни не дају адекватне одговоре.
Прошле године у медијима су се појавиле изјаве надлежних да је препорука да се крећу тротоаром брзином кретања пешака 6 километара на час и бициклистичким стазама. Ако се дозволи кретање е-тротинета тротоаром ко ће мерити и контролисати ту брзину? Да ли то значи да када људи излазе из зграде да ће морати да се уверавају (поглед лево, десно, па опет лево) како их неко на тротору не би повредио.
Тротинетисте су на Западу назвали „тихе убице“. Нечујни су, прилазе са леђа и пешаци их једноставно не очекују да се крећу тротоаром. С друге стране, брзине којима се крећу уопште нису мале и лако могу довести до тешких повреда и смртног исхода. У неким земљама, пример је Француска, Немачка и Аустрија е-тротинетима је забрањено кретање тротоаром. Док је у Белгији и Словенији дозвољено.
Податак који је изашао у медијима говори да је прошле године више од 300 Парижана повређено у незгоди са е-тротинетом. Док је у Лос Анђелесу за само годину дана 250 возача е-тротинета завршило у болници, а троје је погинуло.
Погледајте видео прилог непрописне вожње е-тротинетом (извор YouTube/Nyziko Sensei).
У наставку текдта покушаћу да дам одговоре на сва горе постављена питања, држећи се актуелног Закона о безбедности саобраћаја (ЗОБС) и Правилника о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима. Да би знали куда могу да се крећу, ко сме да их вози и која правила важе прво морамо утврдити какво је то возило.
Какво је возило тротинет са електричним погоном? Да ли је ближи бициклу или мопеду?
У ЗОБС-у стоји да је возило средство које је по конструкцији, уређајима, склоповима и опреми намењено и оспособљено за кретање по путу; Бицикл је возило са најмање два точка које се покреће снагом возача, односно путника, која се помоћу педала или ручица преноси на точак, односно точкове; Мопед је моторно возило са два точка чија највећа конструктивна брзина, без обзира на начин преноса, не прелази 45 километара на час, при чему радна запремина мотора, када возило има мотор са унутрашњим сагоревањем не прелази 50 цм3, или са мотором чија највећа трајна номинална снага не прелази 4 kW када возило има електрични погон.
Дакле, према изнетом, тротинет са електричним погоном које тренутно виђамо су мопеди у смислу прописа. Самим тим то возило сме да се креће по свим јавним путевима, осим ауто-пута и мото-пута, и искључиво по коловозу. Дакле, не сме да се креће по тротоару, пешачкој стази, тргу, бициклистичкој стази нити пешачко-бициклистичкој стази. Али може да се креће у бициклистичкој траци, јер је то једна од саобраћајних трака где се поред бицикала могу кретати и мопеди и лаки трицикли.
Да ли то значи да е-тротинет мора бити регистрован?
Према свему горе наведеном, да би учествовао у саобраћају тротинет са електричним погоном мора бити регистрован, што такође значи да мора бити технички исправан, а власник осигуран од одговорности за штету причињену трећим лицима према Закону о обавезном осигурању у саобраћају итд.
Да се одмах разумемо, писац ових редова није за нове намете државе према грађанима пошто живимо у тешком сиромаштву. И није за нови данак према овој врсти возила. Али свакако техничка исправност возила је један од узрока саобраћајних негода. То нам отвара питање ко ће проверавати исправност е-тротинета (кочиони систем, точкове, светла итд.)?
Према ЗОБС-у, возило које учествује у саобраћају мора имати исправне све уређаје и прописану опрему.
Да резимирам, е-тротинет као мопед у смислу прописа, обавезно мора имати кочнице на сваком точку, светло за осветљавање пута, позиционо светло и катадиоптере позади, сирену или звонце, а може имати и показиваче правца и стоп светло (ако је бржи од 25 километара на час).
Ко сме да вози тротинет са електричним погоном?
Према ЗОБС-у, возач је лице које у саобраћају, на путу, управља возилом. Моторним возилом може самостално да управља возач који испуњава прописане услове (старосне, здравствене…) и има важећу возачку дозволу за управљање возилом оне категорије којим управља. Дакле, за управљање тротинетом са електричним погоном потребна је возачка дозвола категорије АМ. Старосни услови за управљање овом категоријом су 16 година живота.
Примера ради у Холандији су за е-тротинете прописане регистарске таблице, а услов за управљање је старост возача од најмање 16 година, возачка дозвола и обавезно ношење кациге за оне који могу да развију брзину већу од 25 километара на сат.
Возачи мопеда (е-тротинета) у организму не смеју имати психоактивне супстанце или алкохол. Такође, не смеју користити мобилни телефон и слушалице на ушима. За време вожње возач мора носити на глави закопчану хомологовану заштитну кацигу, на начин прописан декларацијом произвођача кациге.
Једна занимљива, али важна одредница ЗОБС-а нигде не каже да на возилу са два точка, па ни мопеду, мора да се седи!
Погледајте видео прилог о првом тестирању ваздушног јастука за е-тротинете (извор YouTube/Autoliv).
Актуелни закон који сам цитирао у овом тексту даје добар део одговора на сва питања у вези е-тротинета. Можда начин на који је нешто регулисано није добар или су неке одредбе двосмислене и непотпуне и свакако су потребне измене и допуне, али нека правила ипак постоје и морају се поштовати. За сада у закону е-тротинет није дефинисан као посебна врста возила, кад ће бити и да ли ће бити је питање. Али по свему наведеном у смислу прописа најближи је мопеду.
Идеално правно и законско решење би било да се са једне стране омогући безбедно учествовање у саобраћају е-тротинета, а са друге стране да подстакне употребу тог превозног средства, јер смањује гужву, не загађује животну средину, нема проблема са паркирањем итд. Доста земаља субвенционише и даје друге видове погодности за овај вид превоза.
Најпроблематичнији део биће утврђивање саобраћајне површине за кретање ове врсте возила (коловоз, тротоар, бициклистичке стазе и траке…). Како год да се одлучи, пешаци ће негодовати што се вози тротоаром, бициклисти што се вози њиховим стазама, док на коловозу из хиљаду и једног разлога за тротинетисте није безбедно кретање. Такође, велики проблем биће што у градовима у Србији не постоје бициклистичке стазе и траке, тако да ће тротинетисти бити приморани да возе тротоаром или коловозом.
Ако нам се не свиђа или не одговара тренутна категоризација возила по ЗОБС-у и Правилнику о подели моторних и прикључних возила да е-тротинет дефинишемо као мопед онда ће бити неопходно утврдити шта је е-тротинет, како би се направила што јаснија разлика у односу на моторизоване двоточкаше попут мопеда и мотоцикла. Свакако би требала да се одреди и старосна граница за вожњу ове врсте возила, како се не би догодило да деца управљају њима. Такође, потребно је прописати заштитну опрему, забранити употребу мобилних телефона и слушалица и вожњу под дејством алкохола.
Циљ би требало бити да се пројектује такав саобраћајни систем у којем нећемо имати повређене и смртно страдале учеснике у саобраћају. А колико смо далеко од таквог система говори податак да је у периоду од 1981. до 2018. године у Републици Србији, у саобраћајним незгодама живот изгубило 43.000 људи, док је више од 600.000 повређено. Ми свакако као друштво не смемо да прихватимо људске и материјалне губитке у овом обиму.
Наш проблем је што ствари решавамо тек кад се десе и не чинимо ништа да неке ствари предупредимо. За сада код нас нико није смртно страдао у незгоди са е-тротинетом. Ако се то деси, а питање је времена, поставља се питање ко ће бити одговоран?
