4. „Фестивал малих позоришних форми” у Зајечару завршен је синоћ. За најбољу представу по избору жирија проглашена је „Нина” у извођењу Николине Вујевић, док је најбоља монодрама по избору публике „Последња шанса” у извођењу Сузане Петричевић.
Стручни жири 4. „Фестивала малих позоришних форми”, у саставу: Предраг Милетић – председник, театролог Спасоје Ж. Миловановић – члан и глумица Наташа Петровић – члан, донео је једногласну одлуку:
„Награда за најбољу представу додељује се монодрами ’Нина’ за пројекат Николине Вујевић, која је својим раскошним талентом испунила простор публике и простор сцене, поигравајући се улогама драмских класика и одјецима који они остављају у савременом тренутку. У потпуности је разоткрила наду коју позоришна уметност пружа сваком младом човеку на почетку каријере. Са пуним глумачким кредибилитетом, минуциозно дизајнираним светлима и пажљиво одабраном музиком створила је чаробан сусрет позоришног шарма и публике.
Специјална награда додељује се представи ’Земља вукова’, ауторском пројекту Тонке Мршић, за изузетну храброст, убедљива тумачења различитих ликова преузетих из изван позоришне стварности, препуне дивних сећања и болних трагова народа бивше Југославије. Стручни жири са радошћу констатује и дубоко верује да ове награде одлазе у праве руке и да оне показују да фестивал малих позоришних форми има своју будућност.”
Одлуку је саопштио председник жирија, Предраг Милетић. Најбоља представа по избору публике је „Последња шанса” продукције „Фави” из Београда, у извођењу Сузане Петричевић, са просечном оценом 9,68.
Просечне оцене представа на основу гласова публике:
- 9,68 – „ПОСЛЕДЊА ШАНСА”, „Фави”, Београд ,текст: Мирјана Бобић Мојсиловић, игра: Сузана Петричевић
- 9,42 – „ЖИВОЈИН МИШИЋ”, Позориште „Славија”, Београд,текст: др Мића Живојиновић, режија: Велимир Митровић, игра: Бошко Пулетић
- 8,80 – „ЗЕМЉА ВУКОВА”, Казалиште „Ulysses”, Загреб и Академија примијењених умјетности, Ријека,текст: Тонка Мршић, режија: Гала Николић, игра: Тонка Мршић
- 8,40 – „НИНА”, текст, режија и игра: Николина Вујевић
- 7,63 – „ЧАЈ СА КУБЛАЈ-КАНОМ”, „Упалимо рефлекторе”, Нови Сад , текст: Саша Радоњић, режија и игра: Југослав Крајнов
Свечана додела награда обавиће се 23. октобра на затварању „Зоранових дана”, када ће се знати и други лауреати.
У част награђених изведена је премијера монодраме „Случај господина Костића” коју је по тексту младог драматурга из Зајечара Стефана Цокића режирала Тамара Кострешевић, а игра глумац зајечарског позоришта Бранислав Мијатовић.
Ово је за Стефана и Тамару био први корак у професионалној каријери или театарско ватрено крштење, а за Бранислава прва монодрама. Публика их је наградила громким аплаузом.
„Највише ми значи што се премијера ове представе одиграла у Зајечару. Захвалио бих се зајечарском позоришту што су ми пружили то задовољство да моја драма буде изведена вечерас овде. Верујем да ће представа да настави да живи и надам се да ћемо имати гостовања”, рекао је у изјави за медије Стефан Цокић.
Редитељка Тамара Кострешевић је студенткиња четврте године режије и ово је њена прва представа:
„Мислим да је публика реаговала добро. Можда то може и боље, али ово је прво играње. Волела бих да гледам још извођења јер мислим да представа има потенцијала да оде много више од овога. Поносна сам што сам имала прилику да радим у зајечарском позоришту и што смо дали све од себе. Да ли је испало идеално – није, али ја се надам да се публици допало. Схватила сам кроз овај рад да представе временом сазревају и да на сваком игрању дође нешто ново и да се тај живот дешава све јаче и јаче.”
„Урадио сам колико сам знао, колико сам умео са својим капацитетом. Верујем да ће ово бити дугорочна представа, барем по вечерашњим реакцијама публике немам разлога да мислим другачије. Играти монодраме нешто је најтеже у животу што сам до сада урадио. Увек је добро да се глумац преиспитује око тога што било шта уради, а поготово на овако једној тешкој форми, на овако тешком садржају. Колико год глумци говорили о том сценском самосаосећању и како увек знаш да ли је то добро или није, некако овде нисам био сигуран зато што је толики континуитет кад сам сам на сцени. Чини ми се да сам све емоције потрошио и добре и лоше. Сваки изазов је тежак, али сам стварно захвалан редитељки Тамари која ме је кроз то водила, Стефану који је доста помагао и наравно свом позоришту које је сматрало да ја имам капацитета да то урадим и да ми се то једно велико поверење поклони”, истакао је глумац Бранислав Мијатовић.
