Брза храна, као и значајан пад квалитета намирница услед све већег загађења животне средине, али и употребе пестицида и хербицида, исхрану чини све нездравијом.
За људско здравље добро је оно што га крепи, негује, храни, јача, оплемењује, подиже задовољство живљења. Нажалост, савремени начин живота углавном чини супротно. Недовољно кретање, брза храна, енергетски напици, убрзан темпо живота, стрес, свакодневна изложеност електромагнетном зрачењу кроз сталну употребу мобилних телефона и сате које проводимо пред компјутером, а ако се томе додају пушење, гојазност или појачано конзумирање алкохола, пут до доброг здравља постаје све дужи.
„Неадекватном исхраном, пре свега великим уносом теста, шећера, масноћа повећава се ризик од настанка кардиоваскуларних обољења и то је пут озбиљног нарушавања здравља. Насупрот томе, ниске вредности масноћа као последица разних, популарних и агресивних дијета, такође нарушавају здравље. У дужем периоду, неадекватна исхрана неминовно резултира здравственим проблемима и мањком хранљивих материја неопходних за снажан имунитет и правилно функционисање организма”, упозорава др Предраг Маринковић, регионални менаџер, надлежан за лекове који се издају без лекарског рецепта и дијететске производе из компаније Хемофарм.
Здравствена статистика у Србији је алармантна. Од болести срца и крвних судова сваке године умре више од 50.000 људи, болести рака однесу још 20.000, број оболелих од шећерне болести ближи се милиону, а према епидемиолошким прогнозама, 2020. године биће гојазно чак 44 одсто мушкараца и 31 одсто жена. Шта чинити да статистика почне да се мења?
„Треба улагати у превенцију и здравствену едукацију становништва, али то је и питање одговорности сваког појединца. Редовне здравствене контроле су важна мера превенције, јер омогућавају да се болест благовремено открије. И када немате здравствених тегоба, обавезно једном годишње посетите изабраног лекара. Преглед ће дати увид у основне лабораторијске анализе, вредност крвног притиска, налаз на срцу и плућима, стање на крвним судовима, а на време може бити уочен повишен шећер у крви, или неке друге негативне промене. Лекар ће вам објаснити зашто је важно да се више крећете, како да се правилно храните”, саветује др Предраг Маринковић.
И квалитет општег амбијента живљења, битно је измењен. Нагло расте загађеност ваздуха, воде, земљишта, а квалитет хране није исти као некада. Због употребе МПK ђубрива земљиште се испостило, па су за боље приносе неопходни и пестициди и хербициди.
Данас у белом пшеничном брашну има три и по пута мање цинка, шест пута мање витамина Е, три и по пута мање гвожђа, витамина Б3 седам пута, а калцијума два и по пута мање него у брашну које се јело пре 60 година, показују истраживања спроведена у САД-у. И ниво хранљивих материја у воћу и поврћу, значајно је опао у току протекле три деценије.
„Предуслов за очување доброг здравља је правилна и разноврсна исхрана. За снажан имуни систем и нормалне метаболичке процесе нашем организму је неопходно 47 састојака, међу којима 13 витамина, шест минерала, 14 олигоелемената, две незасићене масне киселине и осам аминокиселина. Убрзан темпо живота натерао је, међутим, већину људи на неправилну исхрану, прескакање оброка, недовољан унос воћа и поврћа, превише пекарских производа или масне и пржене протеинске хране. Организам тако остаје без важних витамина и минерала који су неопходни за очување здравља. Отуда је данас све потребније узимати и дијететске суплементе”, каже доктор.
Дијететски суплементи или додаци исхрани су производи који својим активним састојцима доприносе јачању природних функција организма и допуна су неодговарајућој и осиромашеној исхрани. Суплементација витаминско минералним комплексима широко је распрострањена и опште прихваћена у свету.
„Установљено је да се уношењем одговарајућих нутритивних састојака може спречити настанак многих обољења. Довољним уносом калцијума и витамина Д, примера ради, у детињству се изграђују јаке кости. Познато је и да је гвожђе неопходно за раст и развој деце, али је једнако важно и трудницама и дојиљама. Унос прописане количине магнезијума омогућава правилну функцију срчаног мишића, одржава нормалан тонус крвних судова, снижава повишен крвни притисак. Дакле, допуне исхрани су корисна помоћ свим узрастима и могу да помогну пацијентима у бржем опоравку, деци у развоју, старијим особама у побољшању здравља, као и спортистима чије се потребе за витаминима и минералима знатно увећавају”, поручује др Предраг Маринковић.
Извор: mondo.rs
