Данашњи дан посвећен је чудотворцу Српске православне цркве, Светом Василију Острошком. Његове мошти чувају се у манастиру Острог, у Црној Гори, као велика светиња, више од 300 година. То је место ходочашћа и за вернике других религија.
Православни верници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама, а његова безбројна чуда препричавају се широм света.
У манастир Острог долазе људи и других вероисповести међу којима има и муслимана који пред моштима Василија Острошког траже спас и исцељење од тешких болести и мука које су их задесиле.
Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској. Одатле је отишао у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице где се замонашио и започео живот подвижника.
Kао епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живео је у манастиру Тврдошу, служећи православној вери и ћувајући своје вернике од турских свирепости.
Kада су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог, где је наставио подвижнички живот и где се упокојио 1671. године у својој келији.
Из стене поред које се упокојио, касније је израсла винова лоза, иако у стени нема земље.
Живот Светог Василија био је у Богу и саздан по Христу. Kада се Василије упокојио његова келија била је обасјана светлошћу. Тада је народ почео да долази на његов гроб и моли се.
Према предању, седам година након смрти Светог Василија, тадашњем игуману манастира у Жупи код Никшића јављао се често у сну. Једне ноћи рекао му је да дође у Острог и отвори његов гроб. Тако је и урадио, а тело Светог Василија нашли су очувано и мирисало је на босиљак.
Био је сматран за светитеља и још током живота, а како је време одмицало после његове смрти све више верника долазило је по утеху и спас. Сада на Острог долазе и људи других вероисповести из разних крајева света.
Манастир је добио име по брду које се уздиже изнад њега и подељен је на Горњи и Доњи Острог, где верници долазе на поклонење светитељу, посебно на пазник Духова, 50 дана по Васкрсењу.
Постоје бројна писмена сведочења људи да су молитве упућене Светом Василију Острошком услишене – свако коме је овај светац помогао, приликом следеће посете манастиру Острог записује на папир читаву причу и оставља у Горњем манастиру, а монаси их сакупљају, чувају и претварају у књигу.
Неке од старих легенди које сведоче о милости, доброти и моћи Светог Василија између осталог јесте и прича да је са врха Горњег манастира једном давно испала беба из колевке. Будући да је се Горњи манастир налази у стенама планине Острошка греда, малтене уз саму литицу, на чак 900 метара надморске висине, мајка се престрашила и веровала да је изгубила дете. Међутим, беба је пронађена жива и здрава на земљи у подножју планине, весело се смешкајући.
Они који не верују у приче попут ове, ипак се замисле када чују истиниту чињеницу – пожар који је избио на планини Острошка греда поштедео је оба манастира и оближње капеле. Такође, чињеница је да је за време Другог светског рата изнад Горњег манастира Острог једна граната из брдског топа немачког ударила у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног крста, али није експлодирала.
Граната се од пада разбила на два дела. Стручним испитивањем касније је утврђено да је граната била сасвим исправна. Они који верују сматрају да Светитељ то није допустио. Ова граната се и данас чува у Горњем манастиру.
Људи који су икада спавали под окриљем ове свете грађевине, говоре да је то била најмирнија ноћ коју су преспавали. Због тога што се осећају веома сигурно, многи посетиоци храма бирају да спавају напољу – у коначишту поред манастира постоје кревети, али и покривачи који су сваком посетиоцу на располагању и дозвољено их је износити напоље.
Овај манастир само током лета обиђе око 300.000 верника што га сврстава у највеће православно светилиште на подручју целе Европе.
Поштовање нашег народа према овом Божјем угоднику огледа се и у подизању у његову част многобројних храмова. Посебно је леп храм подигнут светитељу у његовом граду Оногошту – Никшићу.
Године 1935. отворена је у Београду болница названа по Светом Василију Острошком, а у Цркви Светог цара Kонстантина и Јелене на Вождовцу чува се и данас његов свети омофор.
Српска православна црква слави светог Василија Острошког сваке године 12. маја (29. априла, по јулијанском календару).
На овај велики празник и црвено слово у црквеном календару не обављају се никакви пагански обичаји нити ритуали. На празник Светог Василија једино што треба да урадите јесте да се искрено помолите чудотворцу – верује се да ће свака искрена жеља из дубине срца бити испуњена.
