ВРСТЕ АЛKОХОЛИСАНОСТИ
Утврђивање количине алкохола у крви врши се: анализом крви и урина, средствима и уређајима, али и вандредним контролним здравственим прегледом.
До 0,20 mg/ml представља благу алкохолисаност, од 0,20 mg/ml до 0,50 mg/ml представља умерену алкохолисаност, од 0,50 mg/ml до 0,80 mg/ml средњу алкохолисаност, од 0,8 mg/ml до 1,20 mg/ml високу алкохолисаност, од 1,2 mg/ml до 1,60 mg/ml, тешку алкохолисансот, од 1,6 mg/ml до 2,00 mg/ml веома тешку алкохолисаност, а више од 2 mg/ml потпуну алкохолисаност.
Возач не сме да у свом организму има алкохол или психоактивне супстанце, али и да показује знакове поремећаја који су последица конзумирања истих. Kонцентрација алкохола у крви зависи од много чинилаца: количине хране, врсте алкохолног пића, брзине којом се алкохолно пиће испија, телесне тежине, генетике и толеранције, стања јетре, лекова итд.
Апсорпција алкохола почиње одмах после узимања, а у крв доспева после само 1,5 минута. Након пола сата и једног сата по конзумирању унесена количина се налази у крви и струји по организму, тако да је након сат времена по узимању алкохолног пића и највећа концентрација алкохола у организму.
Да би се елиминисао алкохол из организма потребно је дуже времена, него што је то био случај са апсорпцијом. За један сат код жена се просечно елиминише од 0,10 до 0,12 промила, а код мушкараца од 0,10 до 0,15 промила. Ове податке не треба узети здраво за готово, јер стварна елиминација алкохола из организма зависи од случаја до случаја.
Само две чаше довољне су да се достигне 0,50 грама алкохола у литри крви — а то је праг за који се већ наплаћује казна и узима дозвола. При тој количини, особе које нису навикле на алкохол осећају лаку опијеност. Многи и немају осећај припитости, али пиће упркос томе утиче на њихов организам. Тако већ настају опасне промене: опада способност опажања у вожњи и знатно се продужава време реакције. Овај постотак алкохола изазива осећај опуштености, човек постаје храбрији, мање пажљив, поспанији или веселији, безбрижнији, али и површнији у процени способности за вожњу и услова на путу, а истовремено се смањује и будност и успоравају се рефлекси. При тој припитости видно поље се сужава у толикој мери да возач не разликује плоче са натписом или пешаке који желе да пређу улицу, као ни возила која наилазе из смерова под правим углом. Kаткад види двоструко, покрети су му неусклађени, теже процењује удаљености на путу, слабије подноси светла возила која му долазе у сусрет, рефлекси су му спорији. Теже се подносе и ноћна заслепљења светлима возила која долазе из супротног смера.
Са 0,80 грама алкохола у крви, што одговара количини од три–четири испијене чаше, возач више уопште не може управљати аутомобилом и са великим потешкоћама се сналази у саобраћају. Треба имати на уму да алкохол пружа осећај лажне сигурности, јер возача наводи да потцењује ризик и да се лакше упусти у кршење забрана. Отуда долази до претераног повећања брзине.
И ако сте попили само једно пиће, најбоље је да сачекате барем два сата — толико је организму потребно да отклони чашу алкохола — или да одспавате мало и онда седнете за управљач возила. Све друге варијанте трежњења крајње су бескорисне. Због тога, будите стрпљиви и сачекајте пре него што мутне главе седнете за волан и направите непотребну компликацију.
О томе нарочито морају водити рачуна млади возачи, који немају довољно искуства, а алкохол им даје лажну храброст, па због тога проузрокују велик број саобраћајних незгода са најтежим последицама — смртним исходом и тешким телесним повредама које неретко завршавају трајним инвалидитетом.
Психоактивни лекови такође неповољно утичу на вожњу. У комбинацији са алкохолом појачавају заједничко дејство. Они делују на психофизичку способност возача, па зато пре употребе треба прочитати упуство, и ако је то потребо посаветовати се са вашим лекаром или фармацеутом. Kако бисте их лакше препознали на паковању ћете угледати црвени троугао. Троугао може бити празан и испуњен. Црвени празан троугао представља упозорење да лек делује штетно у комбинацији са алкохолом, док црвени испуњен троугао представља упозорење да лек штетно делује на возачку способност.
Дрога представља опасност која вреба по возаче, па је зато коришћење, односно уживање дроге забрањено. Под дејством дроге се осећамо задовољни, еуфорични, весели, не маримо на тешкоће, агресивно се понашамо, а долази и до халуцинације и губљења контроле у понашању. Даље, дрога утиче и на: слабију моторику, смањује пажњу, сужава видно поље, продужава време реаговања, доводи до слабог препознавања.
Возач који је конзумирао дрогу има 2–5 пута већи ризик да доживи саобраћајну незгоду од возача који није под утицајем наркотика. Тако је могућност да се доживи озбиљна саобраћајна незгода 200 пута већа уколико је коришћена марихуана, уколико пре тога особа већ има ниво алкохола у крви од 0,08%.