У 05:19 почела је зима, саопштено је из Астрономског друштва „Руђер Бошковић” у Београду. Првог зимског дана биће топло и ветровито, местимично са кишом. Увече захлађење.
У наше крајеве зима је стигла, а за нама је остала једна од најтоплијих јесени од када се врше мерења температуре.
Зима је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део децембра, цео јануар, фебруар и део марта, а на јужној Земљиној полулопти део јуна, цео јул, август и део септембра. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада 21/22. децембра на северној, а 22. јуна на јужној хемисфери, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа. Зима се завршава почетком пролећа. На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта, а на јужној 23. септембра.
Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу (север или југ). У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте. У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.
На дан почетка зиме обданица је најкраћа, а ноћ најдужа. Дани ће у наредном периоду лагано постајати све дужи и дужи.
