Зајечар ће ових дана бити престоница културе у Србији. Почели су 31. „Дани Зорана Радмиловића”, а поред представа врхунских позоришта, публика ће моћи да ужива и у пратећем програму.
У Зајечару код споменика великану српског глумишта, Зорану Радмиловићу, одржан је „Песнички поздрав Зорану Радмиловићу”.
Владимир Ђуричић – директор зајечарског театра истакао је да је казивање стихова посвећених Радмиловићу већ традиционално први програм на Фестивалу и подсетио да су овде и ранијих година били најзначајнији домаћи и страни песници. Ђуричић је додао да је и овога пута у питању један од највећих живих песника у Србији, Драган Јовановић Данилов.
Код споменика истакнутом глумцу потом су присутни имали прилику да чују песму „Зорана Радмиловића обожавају сви народи и народности света”, коју је песник Драган Јовановић Данилов посветио глумчини чије име носи зајечарско позориште.
Након тога, у оквиру пратећег програма фестивала, у фоајеу зајечарског позоришта одржана је промоција часописа „Лудус” о коме су говорили Татјана Њежић, главни и одоговорни уредник, као и сарадници Оливера Милошевић, Борка Голубовић Требјешанин и Александар Саша Милосављевић.
Присутнима се прво обратила Татјана Њежић која се захвалила на пажњи нечему што је посебно драгоцено, а реч је о „Лудосу”, јединим позоришним новинама у „овом делу света“ у којима су се нашла највећа имена и списатељска и глумачка.
После промоције часописа „Лудус”, у фоајеу зајечарског позоришта, глумац Милан Цаци Михаиловић, отворио је изложбу слика „Завеса је подигнута” младе и талентоване др Олге Михаиловић која је својим сликама оплеменила простор.
Изложба „Завеса је подигнута” представља колекцију уметничких радова инспирисаних техником колажа и позоришним костимима.
Кроз серију дигиталних штампи, која се у част 31. „Дана Зорана Радмиловића” састоје од 31 рада, уметница, путем симбола и бајковитих карактера преноси лична искуства. „Завеса је подигнута” представља другу самосталну изложбу др Олге Михаиловић.
Свечаност отварања фестивала започела је музиком фантастичног триа „Динамика мјузик” у фоајеу зајечарског позоришта, а настављена у сали театра.
Директор зајечарског позоришта Владимир Ђуричић изразио је задовољство што позоришни празник у Зајечару, ове године, када обележавамо 75 година од прве премијере театра, траје свих 14 дана, а пред публиком је 18 представа (Фестивал малих позоришних форми и „Дани Зорана Радмиловића”).
„То говори да је Зајечар бољи од много других градова у Србији. Овако пуна сала није чест случај ни у Београду, ни у другим много већим градовима од Зајечара, а када се то понавља 14 дана заредом то показује шта значи 75 година позоришта и 31 година Фестивала, али и напор градске власти да се у свакојаким ситуацијама све ово одржи, помогне и да нам ове године омогући да 14 дана славимо позориште у Зајечару”, казао је Ђуричић и захвалио је публици што је у оволиком броју дошла у Талијин храм, али највише оним пријатељима позоришта који су стигли из далека, попут Боре Капетановића из Беча и Дарка Стазића, бившег директора „Гавеле” из Загреба.
Драган Јовановић Данилов, један од најзначајнијих живих српских песника и наш најпревођенији песник, који је пре пар дана у Барију, у Италији добио награду „Сенека” за целокупни књижевни рад, у пуној сали театра прочитао је своју песму посвећену Зорану Радмиловићу. На свечаности отварања говорио је и истакнути глумац Милан Цаци Михаиловић, савременик и пријатељ Зорана Радмиловића.
Дива српског глумишта Тања Бошковић је отварајући 31. Фестивал рекла:
„О Зорану немам шта да додам. Све је казано. Све је испричао што је требало да исприча. Дошла сам овде да вам се поклоним што 75 година чувате позориште и да молим да никада не допустите да вам укину позориште. Позориште је важно за душу, за срце, за идентитет, за љубав, за језик, за све. Живело позориште!”.
На крају свечаног отварања „Контра-денс студио” из Ниша под вођством Данице Ничић, извео је кореографију на тему из представе „Краљ Иби”.
Прве фестивалске вечери изведена је представа настала у копродукцији СНП из Новог Сада, ГДП „Гавела” Загреб, НП Сарајево и ИТФ МЕСС Сарајево, „Што на поду спаваш” по тексту Дарка Цвијетића, у режији Kокана Младеновића, која је дубоко ганула публику.
У питању је ратна прича са антиратном поруком о Боти који одлази на одслужење војног рока у тадашњу ЈНА, када су већ увелико почели ратни сукоби. Управо ова прича је прича писца Дарка Цвијетића и његове породице, који, служећи се чињеницама и фикцијом приповеда описујући драматична збивања с почетка рата, да би је на крају сместио у данашње време.
Цвијетић у представи учествује и као глумац и глуми самог себе. Њему је припао и „Зоранов брк”, награда за најбољег глумца у представи.
