Историјски архив „Тимочка Крајина” Зајечар организовао је 13. Научно-стручни скуп ”Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура”.
Ове године на Научно-стручном скупу „Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура” у Зајечару представљена су 24 рада, а присуствовало је преко 30 учесника.
Научни скуп у Историјском архиву „Тимочка Крајина” у Зајечару отворио је Владимир Виденовић, заменик градоначелника Зајечара.
„Пуно додирних тачака постоје у медицини, фармацији и ветерини, почевши од неких болести, па преко имунизације и дан данас када нешто радимо, вратимо се у тај историјски период који може пуно да нам помогне. Гледајући ове радове мислим да су из године у годину радови свеобухватнији и шири. Очекујем да ће овај скуп следеће године имати и више учесника. Град Зајечар ће настојати да подржава овакве догађаје и у наредном периоду”, истакао је Виденовић.
Др Петар Пауновић из „Рајачке школе здравља” један је од организатора овог скупа.
„Оно што је интересантно јесте да се истовремено одржава и 13. Конгрес историчара медицине Србије. Оно што бих желео да нагласим је да су сви заводи за јавно здравље формирани у Србији 1953. године и идуће године биће 70 година оснивања здравствених завода и добро би било када би се следећа година прогласила ‘Годином превентивне медицине’ где бисмо извукли из прошлости шта су све заводи радили”, казао је др Пауновић.
Историја здравствене културе одувек је била важан сегмент историјске науке и значајан број истраживача се бавио овим питањем. Некада је актуелност ове проблематике била већа, некада је опадала, али свакако да је у садашњем времену доживела пуну актуелизацију. Јасно је да је разлог за то што човечанство данас живи у времену пандемије COVID-19 која утиче на све сегменте живота појединца и друштва а њен утицај је глобалан. Те чињенице утичу на важност и актуелност изложбе „Епидемије у Србији током XIX века” коју организује Историјски архив Краљево, а чији је аутор Весна Милојевић. Изложба је представљена овом приликом и у Историјском архиву „Тимочка Крајина” у Зајечару.
„Актуелна тема с обзиром да су у питању епидемије и ово што се десило са короном некако је нас историчаре вратило у тај део историје здравствене културе која није довољно истражена. Изложба је урађена на основу архивске грађе Државног архива Србије, а говори о периоду 19. века који није баш истражен и епидемијама током 19. века, као што су епидемије колере, великих богиња и најстрашнија епидемија куге”, рекла је Милојевић.
Овогодишњи научни скуп има међународни карактер, с обзиром да поред радова из Србије, представљени су радови и из Црне Горе, Северне Македоније и Бугарске, поручио је Велибор Тодоров, директор Историјског архива „Тимочка Крајина” Зајечар.
„Историјски архив од онога што започне не одустаје, тако да је овај скуп постао традиционалан. На скупу није било речи само о локалној националној историји медицине, већ овај скуп прераста у међународни. Имамо радове из Црне Горе, Северне Македоније и Бугарске. Ово је значајна област и има пуно архивске грађе која говори од 18. века, па до данас о овоме. Три теме су ове године на скупу, имамо 24 рада и преко 30 учесника. Имамо промоцију зборника од прошле године, иако тај скуп није могао бити одржан и у том зборнику имамо преко 40 радова. Ти радови су у ствари и најбитнији за будућа поколења. Срећни смо и задовољни што и у овим временима успемо да организујемо овакве скупове. Покрећемо 15. децембра нови научни скуп ’Историја парламентарне демократије у Србији’, а то радимо са Филозофским факултетом – катедре за историју у Београду, Филозофским факултетом у Нишу, Правним факултетом у Београду и Архивом Србије и Факултетом политичких наука у Београду”, рекао је Тодоров.
Тодоров је додао да ће ове године најава новог скупа бити у децембру, а већ наредне године маја месеца студенти са ових факултета доћи ће на радионицу која ће носити назив „Никола Пашић”.
