Претпоследње фестивалско вече, на 6. Фестивалу малих позоришних форми у Зајечару, публика је уживала у глуми сјајне Марије Масал, која је извела монодраму „Улица црвених вењера“, коју је по тексту Љиљане Браловић режирао Јован Љубеновић.
Ово је прича о жени са села и њеном несналажењу у свету пуном лицемерја и двоструких аршина. То је прича о односу између мужа и жене, снаје и свекрве, у којој се свака жена може препознати. Изнети све истине, туге, боли и неправде, задатак је који је остварила драмска уметница Марија Масал, тумачећи лик жене из народа, која се и даље са благим осмехом осврће на свој тежак животни пут. Спремна да заигра и запева комично се поигравајући са сећањима из младости, храбро решава све недаће које је неочекивано угрожавају. Маријина Бисенија се не зауставља. Она тражи, истражује и поставља питања. Где је крај њеним лутањима, где је Улица црвених вењера, и зашто би требало тамо да се упути. Она свој пут зна, али је публику оставила у дилеми како и куда даље у личној свакодневници, подстичући да се сви приупитамо колико смо спремни на промене које живот нуди.
Жанровски ова монодрама је комедија, а Маријин таленат и способност да насмеје гледаоца, чине да се ова представа свуда радо игра. Препознала је то и зајечарска публика и наградила представу громким аплаузом.
За Марију је посебна емоција била да игра на сцени зајечарског позоришта с обзиром на то да је десет година била члан овог театра.
„Сваки пут кад се вратим у Зајечар, увек су исте емоције. То је моје прво позориште. Овде смо радили многе велике комаде и Зајечар ће увек бити моја друга кућа. Иначе у авантуру са монодрамом ушла сам баш са овом представом. С обзиром да сам 2008. остала без посла, направила сам паузу од седам година и радила неке друге послове. А онда сам се са овом представом вратила глуми, што баш и није било тако лако. Ово је генерално драмска прича, али сам ја морала мало жанровски да је померим, јер би била тешка за гледање да сам је драмски играла. Драго ми је што је публика све време била на ивици, да ли да заплаче или да се смеје. Моја Бисенија прича тако лагодно, иако су у питању врло тешке теме. Премијера је била марта 2016.-те, и вечерас ми је било 76.-то извођење. Иначе, монодрама је дефинитивно најтежи вид играња и велики изазов за глумца. Сами сте на сцени и пре свега морате да нађете добар текст, а затим да људима држите пажњу све време. Да сам члан неког позоришта не верујем да бих се усудила да одиграм монодраму, али стицајем околности изабрала сам ову причу а заузврат, много ми је радости донела моја Бисенија. Што се тиче Фестивала монодраме, ја то поздрављам и сјајно је да постоји. Позоришта у мањим срединама имају заиста квалитетне представе и ансамбл. Ја бих фестивале само мало више подредила глумцима, да и они буду присутни на оваквим дешавањима, да виде своје колеге, размене искуства и евентуално успоставе неку нову сарадњу“, рекла је глумица Марија Масал.
Иначе како каже, Фестивали су за њу велика радост, и она до сада у својој колекцији има два „Зоранова брка“, „Јоакима“, специјалну награду жирија у Добоју. Глумицу Марију Масал Зајечарци памте по улогама у представама „Женидба и удадба“, „Бертове кочије или Сибила“, „А, Леонардо“, „Мирандолина“.
