У току 2021. године на територији града Зајечара, општине Књажевац и општине Бољевац (територија месне надлежности Основног јавног тужилаштва у Зајечару) укупно је поднето кривичних пријава против 1173 лица-пунолетних откривених извршилаца, а укупно 320 кривичних пријава поднето је против непознатих лица.
Што се тиче пунолетних учинилаца дошло је до смањења броја пријављених лица јер у току 2020. године број пријављених пунолетних учинилаца био 1298. Код кривичних пријава према непознатим лицима дошло је до повећања јер је у току 2020. године број таквих пријава био 254.
У току 2021. године поднето је и 255 пријава за привредне преступе углавном због привредних преступа из Закона о рачуноводству, а поднето је и 6 пријава за привредни преступ према компанији „Сербиа Зијин“ ДОО због преступа из Закона о рударству и геолошким истраживањима, као и из других закона.
Од 2018. године Основно јавно тужилаштво у Зајечару не поступа по кривичним делима против службене дужности, као и по кривичним делима против привреде јер је стварна надлежност пребачена на Посебна одељења за сузбијање корупције која су формирана при Вишим јавним тужилаштвима у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду.
За кривична дела из те области (злоупотреба службеног положаја, проневера, превара у обављању привредне делатности и сл.) за територију Основног јавног тужилаштва у Зајечару стварно и месно је надлежно Више јавно тужилаштво у Нишу-Посебно одељење за сузбијање копрупције. Један од изузетака је кривично дело пореска утаја, те је у 2021. години овом тужилаштву поднето кривичних пријава против 8 лица.
У току 2021. године изречене су и продужене хитне мере ради спречавања насиља у породици према 331 лицу. Дошло је до повећања броја изречених и продужених хитних мера ради спречавања насиља у породици, а ради се о мерама привременог исељења из стана, као и забрана контакта и приласка жртвама насиља јер је у 2020. години изречено и продужено 270 хитних мера. Поднето је укупно кривичних пријава против 196 лица за кривично дело насиље у породици.
Постоји разлика између примене хитних мера за спречавање насиља у породици и самог подношења кривичне пријаве за кривично дело насиље у породици. Хитне мере примењују се ради спречавања насиља у породици, није нужно да се докаже да је учинилац применио насиље у породици, већ је довољно да, а на основу процене ризика, постоје одређене претпоставке да је вршено насиље или да ће насиље наступити због поремећених породичних односа. Зато постоји разлика између броја изречених и продужених хитних мера и броја поднетих кривичних пријава јер да би се кривична пријава поднела потребно је да постоје основи сумње да је то кривично дело извршено. У ситуацијама ескалације насиља могу се применити друге законске мере што подразмева и меру одређивања притвора уколико постоји опасност да ће учинилац у кратком временском периоду поновити кривично дело или довршити покушано кривично дело или постоје разлози да се сумња да може учинити и теже кривично дело. Оно што је карактеристично код овог кривичног дела јесте да су у питању врло осетљиви породични односи и да жртва насиља користи законску могућност да не сведочи против осумњиченог, што се врло често у пракси дешава. Такође у великом броју случајева извршилац кривичног дела злоупотребљава алкохол или друга опојна средства, те се у таквим случајевима обавезно процењује да ли је потребно према таквим учиниоцима изрећи меру безбедности обавезног лечења алкохоличара, на слободи или у одређеном заводу.
Према 48 лица поднете су кривичне пријаве за кривична дела са елементима насиља (тешка телесна повреда, лака телесна повреда, учествовање у тучи итд.)
Што се тиче кривичних дела против безбедности јавног саобраћаја и даље је број учинилаца најтежих кривичних дела из те области висок, јер је смртно страдало 10 лица, док је 2020. године смртно страдало 12 лица. У свим случајевима где су последице настанак телесних повреда или смрт учесника у саобраћају, узрок незгоде је људски фактор-непридржавање саобраћајних прописа, а није забележно да је узрок саобраћајне незгоде техничке природе. Не смањује се ни број учинилаца ових кривичних дела који су били под утицајем алкохола.
У 2021. години било је кривичних пријава против 218 лица за кривична дела против имовине ( крађа, тешка крађа, утаја, превара и сл.). Од тога било је кривичних пријава против 120 лица за кривично дело крађа и 39 за кривично дело тешка крађа. Последњих година смањује се број кривичних дела против имовине.
