У Народном музеју у Зајечару одржана је комеморација песнику Адаму Пуслојићу, који је преминуо 31. децембра 2022. у 79. години.
Комеморацији су присуствовали градоначелник Зајечара Бошко Ничић, представници локалне самоуправе, директори културних установа у Зајечару, као и поштоваоци лика и дела Адама Пуслојића.
Комеморација је почела одавањем поште минутом ћутања овом великану у књижевности.
„Адам је био једна величина и сигурно је имао и ближе сараднике и пријатеље од нас, али овим желимо да му одамо почаст. Могу да изразим своју захвалност, зато што сам имао прилике са њим да деценијама сарађујем на разним пројектима. Сарађивали смо од ’Мокрањчевих дана’ преко много других манифестација. Он је један од последњих тих аутентичних великана источне Србије. Пре пар година на ’Данима Зорана Радмиловића’ организовали смо вече посвећено Адаму Пуслојићу”, истакао је Владимир Ђуричић, директор зајечарског позоришта.
„Адам Пуслојић и ја смо друговали више од четири деценије, био је веома активан, али и везан за Тимочку Крајину. Много је учинио за наш крај и прославио Тимочку Крајину. Он је много учинио и за књижевност. Прве његове песме прочитао сам у ’Развитку’. Веома је заслужан за културу источне Србије”, рекао је, између осталог, Властимир Младеновић, уредник „Развитка”.
„Није случајно што је прва комеморација овде у Зајечару, јер су и његове прве песме објављене овде. Он је идејни покретач великих имена српске културе и Удружења ’Крајински круг’ који је окупио велика имена. Он је настојао да доведе велика имена овде и да нас са њима упозна. Знао је да погледа и прочита дела и оног ко је почео са једном или две песме”, казао је Драгољуб Фируловић Џо, сликар и песник.
„Изгубили смо многе великане и на крају Адама. Адама од Крајине. Није важно где смо били, није важно која је била прилика, увек смо могли да се ослонимо на Адама и на његову моћ, иза које стоји квалитет”, каже Бора Димитријевић.
Пуслојић је рођен 11. марта 1943. године, у селу Кобишница, код Неготина. Прву збирку песама „Постоји земља” Адам Пуслојић објавио је 1967. године. Био је дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије, као и Удружења књижевних преводилаца Србије, Српског ПЕН – центра и почасни члан Академије Румуније. Такође, објавио је и збирке „Падам ка небу” (1970), „Идем смрти на подшишавање” (1972), „Негледуш” (1973), „Религија пса” (1974).
Пуслојић је објавио неколико књига песама на румунском језику, као и бројне преводе са румунског и руског језика. Поезија Пуслојића објављена је у више од двадесет антологија у земљи и свету, а превођен је у Румунији, Италији, Македонији, Француској, Русији, Немачкој, Бугарској, Мађарској, Малезији, Белорусији, Молдавији.
Адам Пуслојић сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.