У зајечарском театру настављена је традиција обележавања 11. маја, дана рођења Зорана Радмиловића, која је ове године подигнута на виши ниво. У фоајеу позоришта данас је откривена биста Зорана Радмиловића.
Испред градске управе окупљене поштоваоце лика и дела Зорана Радмиловића поздравила је заменица градоначелника Зајечара Марина Милић . Она је похвалила позориште јер је повећало број сопствених представа и културних манифестација на подручју града и истакла одличну сарадњу градске управе и ове установе.
Владимир Ђуричић, директор зајечарског театра је подсетио да су, како то обично у Србији бива, Зорану у Зајечару припале све почасти након смрти. Улица у којој се налази његова родна кућа понела је његово име, подигнут је споменик код библиотеке али је највећи споменик Зорану Радмиловићу позоришни фестивал који носи његово име и који траје близу три деценије.
Аутор бисте, вајар Светозар Мирков је истакао да је повод да се бави ликом и делом Зорана Радмиловића био позивни конкурс, који је расписао град Зајечар. Иако његово решење фигуре славног глумца није изабрано, он је наставио да се бави студијом Зорановог лика на ликовној колонији Гамзиград, где је позван после неколико година и тамо је израдио бисту.
„Стицајем околности, то је видео директор театра који је у томе препознао оно што је потребно позоришту”, нагласио је Мирков.
Пријатељ и савременик Зорана Радмиловића, Милан Цаци Михаиловић, испричао је неколико анегдота везаних за славног глумца и истакао да је имао срећу да од свог првог корака у позоришту, чудесном „Атељеу 212”, буде са њим на сцени, од Kраља Ибија, Молијера, Радована, преко представа „Санта Марија дела салуте”, „Ој Србијо нигде лада нема”, до Пекићеве „Kорешподенције”.
„Ни један човек који је постојао није умро већ се претворио у светлост. Ако је ико светлост, онда је то Зоран Радмиловић. И после толико година Зајечарац Зоран Радмиловић присутан је на један посебан начин, свакодневно, из све снаге , исто онако како је играо”, рекао је Цаци Михаиловић.
„Радмиловић је светлост која не дозвољава сећању и најлепшим успоменама да почну да бледе”, истакао је Цаци Михаиловић и додао: „Све своје бисере пред нас је просуо и одликован љубављу одшетао у вечност”.
Бисту Зорана Радмиловића заједнички су открили Марина Милић, Светозар Мирков и Милан Цаци Михаиловић.
