Позоришна сезона у зајечарском теару завршена је синоћњим гостовањем истакнутог глумца Тихомира Станића, који је маестралним извођењем монодраме „Иво Андрић, На Дрини ћуприја“ импресионирао пробирљиву зајечарску публику.
Станићево изванредно монолошко казивање делова најпознатијег романа нашег нобеловца публика је наградила громогласним и дуготрајним аплаузом, враћајући глумца на поклон више пута.
Зналачки, са дубоким емотивним доживљајем Андрићеве приповести, али и са поузданим искуством драмског уметника који зна шта чини ефектну целину сценског чина, Станић је склопио и ангажовано, глумачки брљантно изрекао свој подужи монолог – тачније оригиналан Андрићев текст који је научио напамет.
Тихомир Станић дуже од две деценије казује у разним приликама Андрићеве мисли и визије, набијене мудрошћу, историјском истином, лепотом и духом балканског човека (управо је роман На Дрини ћуприја донео Андрићу Нобелову награду за књижевност, 1961. године).
О овом свом необично храбром подухвату – учењу дугог и сложеног прозног текста, без партнера и дијалога који глумцу олакшава посао – Станић каже:
„Стицајем околности, закачио сам се за ову идеју пре више од двадесет година. Радио сам те 1999. године пет месеци по пет сати дневно и на крају савладао једну целину из романа „На Дрини ћуприја“, коју сам заједно са др Љиљом Мркић Поповић приредио као вече приповедања… Те реченице Андрићеве усвојио сам, говорим их с лакоћом врло често пед публиком, ал и у кафани без икаквог повода… Пронашао сам у Андрићевом делу неисцрпну инспирацију за свој професионални живот, тренинг, егзистенцију и од када сам савладао текст ‘На Дрини ћуприја’, и први пут извео ову представу, 17. априла 2001. године, никада више нисам морао да се бринем и трпим терор било ког позоришног редитеља, дикатора, погрешног управника… Обезбедио сам себи егзистенцију, знајући да увек могу у школама да говорим деци и младима Андрићев текст. Из велике захвалности према писцу и делу које сам читао још у раној младости“, поручио је Станић.
