Према Алтернативном извештају који је настао након истраживања Kровне организације младих Србије (KОМС) током 2018. године, свака трећа млада особа у Србији доживела је дигитално насиље. Резултати су показали и да се за годину дана број младих који су били изложени дигиталном насиљу повећао за девет одсто. Развој модерних технологија одвија се великом, готово вртоглавом брзином. Бројна нова решења заснована на интернету умногоме олакшавају свакодневицу, а истовремено су због тога погодна и за злоупотребу.
Дигитално насиље постаје све већи изазов данашњице, посебно када говоримо о утицају друштвених мрежа на децу и младе. Укључивање и дигитално описмењавање пре свега родитеља а затим и васпитача, наставника и психолога, од посебне је важности за превенцију и спречавање дигиталног насиља. С обзиром да млади највише времена проводе на интернету, те да је то основни медиј којим се служе, специјалиста школске психологије, Биљана Лајовић, истиче важност истраживања, која нам помажу да сагледамо сву сложеност употребе савремених технологија. Kако наводи, технологија нуди велику доступност садржаја, нове видове комуникације, учења и забаве, али доноси и обавезу развијања дигиталне писмености која треба да омогући примену конструктивног, квалитетног коришћења интернета и заштиту од разноврсних ризика и насиља.
„Родитељи не треба деци да бране коришћење дигиталних технологија, нити да их на тај начин изолују од вршњака који су на мрежи. Они треба да буду прва линија одбране уколико до насиља и злоупотреба дође, како би едукацијом, разумевањем претње и проблема и директним разговором, децу упутили на то како могу да се заштите”, наводи Лајовић.
„Истраживања показују да дигитално насиље може утицати на психолошки развој детета, те допринети стресу, потенцијалној већој изложености претњама, проблемима са поремећајем пажње и депресијом. Kако би се овакви утицаји на развој детета спречили, најважније је да се деца и родитељи дигитално описмене. Дигитално описмењавање значи да корисници добијају свест о постојању сервиса који омогућавају сигурну дечју зону која даје могућност да се води рачуна колико времена деца проводе на интернету и како можемо да их сачувамо од штетних утицаја”, каже Лајовић.
„Одрастање у дигиталном свету и уз њега тражи одређена, специфична знања и вештине, као и развијање позитивног система вредности, нарочито ако знамо да деца и млади нису у потпуности свесни своје рањивости, али и одговорности. Неопходно је да науче специфичности комуникације на интернету, што ће им помоћи да науче како да се безбедно ‘крећу’ у дигиталном свету и да буду у прилици да користе интернет за развој и напредовање”, закључила је Лајовић.
Извор: pcpress.rs
