За мало више од 30 година, бактерије отпорне на антибиотике могле би широм света да постану смртоносније од канцера.
Само у Америци годишње око 23.000 људи умре од последица инфекције отпорне на антибиотике, а неки стручњаци процењују да их је можда и више.
Такозване супербактерије, односно бактерије које су мутирале и развиле отпорност на антибиотике, брзо се шире и постају велика претња здрављу људи широм света. Стручњаци већ неко време упозоравају да ће таквих бактерија бити све више због претераног коришћења антибиотика. Оно што такође повећава број супербактерија су и путовања — један научник каже да се, према његовом истраживању, једно од троје путника врати кући са неком од таквих бактерија. Човек не мора нужно да буде заражен, већ може да буде само носилац бактерије, а када је једном „донесе кући”, велике су шансе да ће се проширити.
Научници сматрају да ће до до 2050. године супербактерије односити по 10 милиона живота годишње, што значи да ће бити смртоносније него канцер који односи 8,2 милиона живота годишње.
Наравно, стручњаци те податке не износе да би некога заплашили, већ да би подигли свест о опасностима и позвали на предузимање корака који ће спречити да дотле дође.
Антибиотици узрок нових, јачих инфекција
Пеницилин, први антибиотик који је откривен 1928. године спасио је небројено живота од бактеријских инфекција. Неколико деценија касније, чини се да постоји антибиотик за сваку бактеријску инфекцију, а неки од њих лече шири спектар бактеријских инфекција.
Оно што стручњаци упорно истичу је да антибиотици немају утицаја на вирусе, али је проблем што су симптоми вирусних и бактеријских инфекција често слични, па се антибиотицима „лече” и вируси.
Оно што нико није очекивао је да бактерије могу да постану имуне на антибиотике услед контакта са њима.
Шта подстиче развој бактерија
Научници истичу да многи фармери животињама дају антибиотике како би спречили да се разболе. Резултат? Према истраживању од прошле године, у четвртини узорака меса у Америци пронађени су трагови бактерија отпорних на антибиотике.
Такође, један од проблема је и то што се у неким земљама света антибиотици могу купити без рецепта, па људи немају никакву „баријеру” и могу да их узимају кад год хоће, а др Џејсон Њуленд сматра да је то можда и највећи проблем.
Шта је решење
„Људи морају да схвате да антибиотици спасавају животе и нећемо престати да их користимо, али осим ако не престанемо, и даље ће бити супербактерија… чак и ако их користимо 100 одсто правилно”, сматра др Њуленд.
Говорећи о предвиђањима о 10 милиона смрти годишње 2050. године, др Њуланд истиче да је та бројка могућа ако барем не смањимо коришћење антибиотика, па њихова употреба и даље остане овако висока.
Извор: mondo.rs
