Српска православна црква и верници славе Света три јерарха, празник посвећен Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоустом.
Празник Света Три јерарха, обележава се 12. фебруара по новом Грегогријанском, односно 30. јануара по Јулијанском календару. Овај велики црквени празник обележен је црвеним словом.
Света Три јерарха заједнички је празник три васељенска учитеља који су својим умом, образовањем и начином проповедања хришћанства превазишли савременике. Празник је уведен у 11. веку, 1084. године у Цариграду, чиме је окончан велики јавни спор о важности сваког појединачно. Једни су уздизали Василија Великог због чистоте и храбрости, други Григорија Богослова због богословља, а трећи Јована Златоустог због речитости и јасноће у проповедању хришћанске вере. Сва три светитеља јавише се у сну епископу Ехватијском, рекавши му да су они једно у Бога, да међу њима нема ништа противуречно и да нема ни првог ни другог ни трећег.
Тако је састављена заједничка служба и празник Света Три јерарха, док сваки од светитеља има и свој посебан дан.
По томе какви ветрови на овај дан дувају, прогнозира се какво нас време чека током године. Верује се да ће година бити добра и богата уколико дува јужни ветар, а да „северац“ доноси лошу годину с хладним временом. Источни ветар доноси несташице, а западни изобиље рибе и млека. Ако ветра нема, чека нас богата година.
Овај велики празник треба прославити у весељу, миру и слози, а обичај је да се засвирају фруле и да се верници веселе на овај велики празник.
У Грчкој овај празник славе као црквени, национални и школски празник, у Србији се ови свеци сматрају за заштитнике људи и животиња од студених и злих ветрова.
Слави се као еснафска слава металаца.
