Српска православна црква обележава 29. јануара Часне вериге, дан када је краљ Ирод оковао Светог апостола Петра.
Вериге у које је Свети Петар био окован хришћани су касније годинама чували, верујући да су чудотворне и да доносе излечење свакоме ко их дотакне. Вериге чували су хришћани колико због успомене на великог апостола, толико и због њихове целебне моћи, јер се многи болесници излечише додиром о њих. Чуван је дуго и убрус којим су верници брисали Светог Павла током мучења, али је он касније ипак изгубљен.
Према легенди, једном је и Свети Сава био окован у вериге па је по ослобођењу, сачувао вериге и њима лечио. Једном се, тако, сусретне са Светим Петром, и размени са њим окове. Сава је Петру дао хладне, а Петар Сави вруће. Да нису тако урадили, народу би лети било превруће, а зими прехладно.
Према обичајима, Срби на овај дан не раде теже послове, док жене посте. Није обележен црвеним словом, па се сматра да треба распремити кућу и бавити се кућним пословима. Ако кућа заблиста на тај дан, то привлачи срећу и радост. Верује се да се на данашњи дан не раде тешки послови, јер ће се тако отежати ланци Светог Петра.
На Косову и Метохији празнују Вериге да не буде куге, док сточари да стока напредује, и пре зоре захвате неначету воду на извору и са њом прскају стоку. Ратари то исто раде са житом у кошу, да би здраво изгурали зиму до краја.
Према веровању, на овај дан звери не нападају људе, и не шију се одела. Ко носи одело које је шивено на Часне Вериге, верује се да ће погинути од грома.
По народном веровању од Часних Верига настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрева земљу.
Овај дан се празнује и због града.
У српском народу постоји народни обичај да се на овај дан веригама, односно ланцима, веже кућни праг и тако дом заштити од нечастивих људи и сила.
На ова дан нипошто не бисте смели да одете на пут, јер се сматра да бисте тим чином оставили дом небрањеним, односно био би лакша мета за зле људе и непријатеље. У стара времена веровало се да би у случају да данас одете на пут дом могао да удари гром, да се запали летина, да стоку закољу вукови.