Српска православна црква и верници славе 7. јула велики празник – Ивањдан, дан посвећен рођењу Светог Јована Крститеља. Венци од ивањског цвећа, песма девојака, кићење куће за здравље укућана, само су неки од обичаја који прате Ивањдан или женски празник како се још зове у народу.
Ивањдан је хришћански празник којим се обележава рођење Светог Јована Крститеља, 7. јула по грегоријанском, односно 24. јуна по јулијанском календару.
Јован се назива Крститељем, јер је у реци Јордан крстио Господа Исуса Христа, као и Претечом, јер је најављивао долазак Христов и позивао људе на покајање.
Црква више инсистира на покајању ради вечног живота, али народ се радије бави овоземаљсклим „животним питањима“ – здравља, пријатељства и, последње али не и задње – љубави.
Заштитник кумства и побратимства
Срби посебно поштују Јована Крститеља као заштитника кумства и побратимства. Народно празновање Ивањдана потиче из претхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави Сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.
На дан овог великог свеца практикују се и различити обичаји. Један од њих је и плетење венчића од пољског биља и цвећа, којим се ките капије.
Венчићи се чувају до наредног Ивањдана, а биље се користи и у исхрани због благотворног утицаја.
Венцима од ивањског цвећа показује се да је природа у развоју дошла до своје највише тачке – средине лета и да се тиме „овенчала“.
У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре око којих се играло и певало.
У Тимочкој Крајини, чим сване Ивањдан, људи одлазе на ливаду и заривају главу у росну траву да би обезбедили добро здравље током целе године.
Али можда и „најпоштованији“ део обичаја упражњавале су девојке, а можда то и данас чине.
Девојке гатају и да ли ће се те године удати и ко им је суђеник. Понегде на тај дан удаваче ставе у лонац мало земље и посеју неколико зрна пшенице, па на Петровдан гледају како је клијало. Ако су клице пшеничне савијене као прстен девојке се надају прстеновању.
Постоји и веровање да се на тај дан може видети лик будућег брачног партнера – суђеника. Наиме у последњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик.
