Српска православна црква и верници обележавају Велики четвртак, као знак сећања на Тајну вечеру Исуса Христа и апостола.
Понегде на овај дан почиње бојење јаја. У црквама се везују звона јер су она знак радости.
На Велики четвртак, обележавају се четири догађаја: свето прање ногу ученицима, Тајна вечера, чудесна молитва и издајство сина Божијег.
На овај дан, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим. На Тајној вечери, установио је Свету тајну причешћа, делећи хлеб и вино, речима које се и данас могу чути у току свете литургије. Потом је својим ученицима опрао ноге учећи их да служе једни другима. Већ је отворено говорио о предстојећем страдању. Следила је Јудина издаја, а из Гетсиманског врта сина Божијег одвели су војници.
На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог. Увече, чита се дванаест одломака из Јеванђеља о страдању Христовом. У црквама се везују звона јер су она знак радости. Поново ће се чути тек на Васкрс, а до тада, богослужења се најављују клепалима.
Празник је један од дана одређених за причешће верника. Припремају се и честице за причешћивање болесних током целе године.
Према веровању, на овај дан и највећим грешницима који се причесте на Велики четвртак, опраштају се сви греси. Велики четвртак једини је дан у Великој недељи када је дозвољено јести храну спремљену на уљу, као и попити нешто вина.
На овај дан строго су забрањени орање и обрада земље, да се не „баксузира“ град у току године. У неким местима се верује да се јаје офарбано на Велики четвртак не може покварити. У рану зору обоји се само једно јаје – страшник, тако да док се боја још не осуши, мајка га трља по образима сваког детета да буде јако. Пошто се заврши овај ритуал, могу се бојити и остала јаја, а страшник се оставља на видно место у ложичарки. Када наиђе невреме с грмљавином, домаћин износи страшника да град мимоиђе имање.
