Српска православна црква и верници обележавају данас Велике/Зимске задушнице, као знак сећања на све преминуле.
На тај дан се посећују гробља и пале свеће на гробовима најближих и у храмовима.
Најраније могу да буду 6. фебруара, најкасније 13. марта, што зависи датума Васкрса. Ове године падају на данашњи дан, 9.марта 2024.
Црква је прописала посебне дане – Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно молимо за покој душа преминулих. Зимске задушнице су у суботу, пред Месне покладе, а у суботу пред Духове су летње задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, Митровске задушнице у суботу пред Митровдан.
На овај дан иде се у цркву, где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника. На гробовима се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.
На гробље и у цркву се носи кувано жито – кољиво, које подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха. Свећа је симбол светлости Христове која треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.
Задушнице су дан посвећен упокојеним, па према томе, треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвећем и упалити свеће.
Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да иду до најближег храма, и да ту обаве помен за своје упокојене.
Ово је дан када се посебно обраћа пажња на дељење милостиње, обавезно се сваком просјаку кога сретнемо, удели милостиња и да део хране коју смо понели са собом.
