Српска православна црква и верници 27. јануара обележавају Светог Саву.
Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.
Свети Сава рођен је као Растко Немањић. Био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата, први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Сматра се једном од најзначајнијих личности српске историје и оснивачем српске цркве која га слави као свеца, као и зачетником српске средњовековне књижевности, стога је и заштитник просветних установа. Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко. Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон. У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом преносећи основне верске и световне поуке. Иза себе је оставио више писаних дела. Најзначајнија су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“. У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност српске цркве и српску архиепископију. Умро је у Трнову (Бугарска) 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију. Глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у црквама на тај дан служе литургије.
Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године. У време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан-паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.
Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу. После полувековне забране, 1990. године поново се обележава као школска слава.
У многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и пре њега се постило седам дана.
Многе занатлије у Србији сматрале су Светог Саву својим заштитником и узимале његов дан за еснафску славу. Уз то, и пастири су га сматрали својим заштитником, па су многи обичаји везани за данашњи празник у вези са вуковима и стоком.
Ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у току године.
Светог Саву празнују сточари из разних крајева. Пред овај дан стока не сме терати у шуму, јер ће иначе све пострадати од вукова.
На овај празник не би требало радити оштрицама и сечивом како би вуковима чељусти остале склопљене.
Жене данас ништа не треба да боје у црвено како вукови не би поклали стоку.
