Српска православна црква и верници обележавају 8. априла Сабор Светог Архангела Гаврила, као и Лазареву суботу, у народу познату као Врбица.
Српска православна црква и верници обележавају Лазареву суботу или Врбицу, дан када је Христ васкрсао свог четири дана мртвог пријатеља Лазара. Лазар је потом живео још тридесет година као епископ на Кипру, где је и сахрањен. Његове мошти су у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом „Христов пријатељ“.
Врбица је увек суботом, дан уочи празника Цвети, који је недељу дана пред Васкрс.
Према обичајима, на Лазареву суботу беру се младе врбове гране које се освештавају у цркви и деле народу. Зато се данашњи празник зове и Врбица. Поподне у суботу деца носе врбицу у цркву, да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Гранчице врбе симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.
У Српској православној цркви, Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско“.
Деца, украшена звончићима и венчићима, лепо се обуку на овај дан, одакле и потиче изрека: „Удесио се, као за Врбицу“.
На овај дан бере се и цвеће које се не уноси у кућу, већ потопи у воду да преноћи, а сутра ујутру се, на Цвети, укућани њоме умивају.
У неким местима у Србији, постоји и обичај – Лазарице, када девојке окићене врбовим гранама иду од куће до куће и певају песме које призивају здравље.
Овај празник је у време ускршњег поста, а према обичајима није добро на овај дан играти и певати.
Славска трпеза је увек посна. Врбица најављује сутрашњи празник Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.
Вече уочи Лазареве суботе на раскрсницама улица пале се ватре од сувих грана. Светлост тих ватри симболизује светлост Лазаревог васкрсења и радости које је оно донело, али и најављује светлост Христовог васкрсења. За време паљења народ се окупи око ватре, а најмлађи, дечаци и момци пред женидбу, прескачу ватре и тиме доказују своју храброст. Према веровању, ко прескочи ватру уочи Лазареве суботе, са себе „скида“ добар део грехова.
Сабор Светог Архангела Гаврила
Архангел Гаврило, благовесник радости, један је од седам великих ангела серафима који су учествовали у стварању света, најближих престолу Господа. Сматра се весником тајни Божјих. Сабор Светог Архангела Гаврила слави се први дан после Благовести, чиме се одаје поштовање ономе који је послужио тајни људског спасења.
Лик анђела Гаврила са пресветом Богородицом Маријом, која прима благовест, слика се на царским дверима православних олтара која се симболично отварају у току литургије, јер је овај догађај отворио пут у царство небеско.Народ га сматра заштитником људи и стоке од временских непогода. Честа је заветна слава. Избегава се било какав рад, осим ситнијих поправки.
Сабор Светог архангела Гаврила слави се два пута годишње – на овај дан и 26. јула по новом календару, као летњи Аранђеловдан.
Летњи сабор установљен је на Светој Гори у 9. веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кореје, где је прстом на камену исписао песму Богородици.
