Српска православна црква и верници 19. јануара обележавају велики празник Богојављење.
На овај празник поздравља се речима: „Бог се јави” или „Христос се јави”, а отпоздравља са „Ваистину се јави”.
Према веровању, уочи Богојављења, отварају се небеса и тада треба пожелети једну жељу.
Овај један од највећих хришћанских празника уједно означава и крај такозваних „Некрштених дана“.
Богојављење је хришћански празник којим се обележава успомена на Христово крштење на реци Јордан и јављање Бога у виду голуба и гласа: „Ово је син мој и њега послушајте”.
Многи народни обичаји и веровања се односе на Богојављење.
Реч је о једном од 15 највећих хришћанских празника, а тог дана у свим црквама и храмовима се освешћује вода коју народ узима и носи кућама, јер се верује да има духовна и лековита својства. Сматра се лековитом и заштитом од нечистих сила и чува се у кућама до следећег великог водоосвећења. Богојављенска водица никада се не квари, јер у њој, учи хришћанство, пребива сила Духа Светога.
Богојављенску водицу пиле су труднице да би се „отвориле као небо на Богојављење“ па да се лако породе. Та се вода сипа и у бунар да се прочисти ако у њега падне каква животиња. Такође, ова освећена водица давала се болесницима који нису могли да оду у цркву на причест.
По обичајном календару, од овог дана почињу дани погодни за венчања.
На Богојављење, никада се не пости, без обзира у који дан падне.
На дан Богојављења многи верници поштују обичај пливања за Часни крст где се скупи доста народа код неког уобичајеног места на пример неке реке или језера. Сви крећу у исто време и ко први стигне до Часног крста он је победник.
Плива се 33 метра, што симболизује број година живота Исуса Христа.
