Српска православна црква и верници 18. јануара славе зимски Крстовдан, празник уочи Богојављења.
Овај дан се слави као успомена на прве Хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану.
Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
На овај празник се строго пости, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“.
Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, који год дан био од понедељка до петка, строго пости на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље. Овим постом се припрема за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
Негде постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
По предању, данас се укрштају ветрови, тако да који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. Према веровању, у Срему, овог дана ветрови се крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача.
На овај дан, после литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на рекама и другим отвореним местима.
Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља.
Код Срба се верује да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.
Према народним обичајима, у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
У дванаест дана, почињући од Божића, а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
У неким крајевима на Крстовдан су се јели остаци бадњеданског пасуља и спремане су пихтије. Како је Крстовдан посни дан, пихтије се једу на Богојављење.
