Српска православна црква и њени верници обележавају Духовски понедељак.
Силазак Светог Духа на апостоле празнује се три дана. Овај празник, веома је важан и поштован, у народу је назван Духови или Тројице, рођендан Христове цркве. Други дан празника Свете Тројице у црквеном календару обележен је црвеним словом, као и сутрашњи уторак.
Слави се 50. дан после Васкрса, па се зове и Педесетница. После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи.
Први дан посвећен је јеванђељском догађају, силаску Светог Духа на Христове ученике, а на Духовски понедељак слави се света и животворна Тројица.
Црквено празновање наставља се читаве седмице, током које се не пости, јер је ово такозвана „трапава“ недеља. Након тога, следи Петровски пост, а биће обележен од 1. јула 2024.
Духовски понедељак, према народном обичајном календару, добар је дан за почетак послова. Не ради се једино по њивама које су близу воде, не шије се и не обављају се „женски“ послови. Деци се брани купање у рекама, избегава се прелажење мостова.
Према веровању, девојке које се умију водом у којој је стајало цвеће од којег се плету венчићи, преко целе године имати чисто и бело лице. Такође, према народном веровању у Источној Србији, мушкарци који од девојке буду даривани венчићем годину ће завршити као младожење.
Многе породице други дан обележавају као крсну славу.
У селима у којима се слави Духовски понедељак организују се литије, а свака кућа прима госте из других места. Као градску славу обележавају га Врање, Ваљево, Крагујевац, Лесковац и Шабац.
