Забрињавајући подаци Министарства здравља о продаји производа ван апотека — тренутно се најчешће копирају цитостатици, антибиотици и антидепресиви. На препаратима за потенцију или мршављење зарада одлична!
Половина лекова који се купују на интернету је фалсификована и потенцијално токсична. Ништа мање опасне нису ни копије суплемента, док и оригинални производи, попут витамина и препарата за јачање мишића, пролазе само минималне контроле и провере.
На то упозоравају у Министарству здравља Србије и указују на то да би недавно потписана Конвенција Савета Европе требало да убрза процедуру откривања копија лекова на тржишту. Количина и врста лекова на црном тржишту (интернет, продаја преко огласа, флајера…) мења се из године у годину.
„Тренутно се највише фалсификују лекови за потенцију, цитостатици, антибиотици и антидепресиви. Од суплемената, то су производи за потенцију и за мршављење”, кажу у Министарству.
Професор др Слободан Јанковић, фармаколог у Клиничко-болничком центру Крагујевац, каже за „Новости” да легални суплементи не пролазе ни десети део контроле коју пролазе лекови, због чега је њихов квалитет непроверен. Према његовим речима, протеклих десет година у Србији је било случајева да суплементи нису имали активну супстанцу, али се није дешавало да садрже опасне састојке.
„У иностранству могу да се купе производи за мршављење који садрже велику концентрацију биљака. Њима се додају супстанце које сузбијају апетит. Оне могу да буду токсичне уколико се користе у већим количинама. Једна од њих је биљка кава из Африке, која се негде користи у дозама већим од дозвољених”, каже проф. др Јанковић.
Професор др Момир Миков, са катедре за фармакологију и токсикологију Медицинског факултета у Новом Саду, каже да производи за потенцију доносе високе профите и брзо се продају. Ризик од фалсификовања лека постоји у свим фазама — од производње и транспорта до продаје на мало.
„Највећи број фалсификата у Србију долази из иностранства, јер се никоме не исплати да се бави производњом овде, за мало тржиште наше земље. Купују се преко интернета, флајера, огласа, преузимају брзом поштом и плаћају картицом”, каже проф. Миков.
Дешава се да фалсификат садржи погрешне супстанце, које припадају потпуно другој групи лекова.
„Ове супстанце могу да буду токсичне. Најчешћи случај је да лек изгледа као оригинал и споља и изнутра, али да не садржи активне супстанце. Чак и када лек садржи супстанцу која је наведена на кутији, али у дупло мањој дози, то се такође убраја у фалсификат”, каже проф. Миков.
Поједине копије откривене су након што су пацијенти приметили да је дејство лека другачије него што је било на почетку узимања терапије.
„Пожале се да лек има другачију боју или им више не помаже као што је био случај са претходном кутијом. На крају се испостави да је реч о фалсификату. То је важно открити пре него што дође до ризика од здравствених проблема, као што су срчане сметње”, говори проф. Миков.
Информације о потенцијалним лажним лековима убудуће ће се још брже размењивати, након што је почетком овог месеца потписана Конвенције Савета Европе. Уласком у овај систем, добијају се брзи подаци о ланцу фалсификата у свету.
У извештају Светске здравствене организације наводи се да је вишегодишња провера потврдила да се Србија сврстава међу 50 најразвијенијих земаља по безбедности, квалитету и свим неопходним регулативама у области лекова. Србија је први пут учествовала у оваквом оцењивању и проверавању и једина је земља у региону која је добила добру оцену.
У ФРАНЦУСКОЈ УМРЛО 2.000
НАКОН више од 10 година, наредних дана требало би да почне суђење против фармацеутске компаније и регулаторне агенције у Француској због коришћења таблета за мршављење за које се претпоставља да су убиле 2.000 људи, док су многима проузроковале тешке болести.
САМО НА ЗВАНИЧНОЈ СТРАНИЦИ
Није свака продаја лекова путем интернета нелегална, и многи познати дистрибутери нуде ову могућност. Ипак, у Србији још не постоји систем овлашћене дистрибуције лекова преко интернета, каже проф. Миков. Куповина је релативно сигурна уколико лекове наручујете преко сајтова познатих и регистрованих апотека, али многи пацијенти не умеју да препознају да ли се ради о званичној или лажној интернет страници.
Извор: mondo.rs
