Српска православна црква и верници славе Покров Пресвете Богородице.
Овај празник у Србији нарочито славе жене, посте и верују да ће лакше да рађају и подижу децу.
На овај дан 911. године, за време цара Лава Мудрог, Света Дева Марија током службе јавила се окупљеном народу на молитви у Богородичиној цркви у Цариграду. У четвртом часу свеноћног бденија, верници су угледали Пресвету Мајку Божију са раширеним омофором, односно покровом на рукама, којим је покрила све присутне, дајући знак да под своје окриље узима све који верују у њу и њеног сина.
Тако је уведен празник, у народу познат и као Покровица, који прославља Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћанског рода, која моли Господа за милост према грешнима. Празник заступнице људи пред Творцем поштују сви.
Према веровању, жене не би требало да раде на овај дан никакве тешке физичке послове.
Младе жене посебно се моле Богородици, заштитници свих жена, посебно породиља и мајки.
Многе жене које немају децу посте пред Покровице како би се причестиле на сам дан празника и моле се да им подари дете, а оне које имају моле се Богородици за њихово здравље.
Празник славе жене да би лакше рађале и подизале децу.
Сви који верују у Богородицу и обележавају Покров Пресвете Богородице на овај дан обавезно треба да изговоре речи: „Радуј се Радости наша и прекриј нас од сваког зла часним омофором твојим”. Према веровању, кога Богородица прекрије својим покровом он постаје невидљив за зле духове и нечастиве силе.
Пећка Патријаршија прославља Покров Пресвете Богородице као своју славу.
Традиционални су вашари у Ариљу, Сокобањи, Јагодини, Лесковцу, Крупњу и Рашкој.
