Грађани Србије ускоро ће моћи да плате робу скенирајући паметним телефонима QR код са производа. Тако да ће у свакој продавници бити могуће плаћање путем телефона и QR кода, чиме се наставља ширење мреже услуга инстант плаћања. Ово је посебно важно за трговце који ће на овај начин истог тренутка добити новац за продату робу уместо да чекају по неколико дана, како је то иначе случај када се плаћање обавља картицама, саопштили су из Народне банке Србије.
Ширењем нових услуга у области е-плаћања смањује се количина кеша у оптицају, што је пракса у бројним развијеним земљама света. За лидера по том питању сматра се Шведска, која је зацртала план да до 2023. године постане друштво скоро без готовине.
„Свако унапређење пословања и савременији начин плаћања су добра вест. Проблем је једино писменост становништва која је код нас ниска, наша деца ни у школи не уче ништа о томе, многа места немају додира са новим технологијама. НБС треба да се постара да то системски буде добро уређено. Грађани који се већ сналазе са новим технологијама овај начин плаћања ће преузети одмах, јер је све брже и контрола трошкова је лагана, они који се у томе не сналазе нормално да ће се у почетку устручавати”, рекао је Милан Ковачевић, економски аналитичар.
У НБС кажу да је при крају цео поступак инсталације оваквог начина плаћања. „Реч је о нечему што је и за Европску унију практично тек у плану, док наша земља на овом систему плаћања увелико ради”, истиче Драгана Станић, вицегувернер НБС.
Када је реч о сигурности овог типа плаћања, установљена су правила шта тачно треба да садржи QR код и цео систем ослања се на искуства, праксу, домаће и међународне законе. Свакој држави је у интересу да има што мање готовине јер употреба кеша, осим ризика да буде украден, захтева скупе процедуре чувања, транспорта и складиштења. Национална стратегија Републике Србије за мала плаћања 2019–2024, између осталог, предвиђа дупло већи раст електронског и мобилног банкарства у земљи.
„У Кини већ одавно све можете да урадите преко телефона. Када рецимо изнајмите ауто, све то чините преко апликације, само дођете на договорену локацију и кола вас чекају. Са друге стране мање новца у оптицају код нас, НБС-у прави велику уштеду. Ипак морамо уредити још неке ствари, убрзати сва плаћања и НБС би требало рационалније да користи девизе. Код нас да пребаците новце са једног на други девизни рачун у банкама је скупо, због чега грађани дижу паре, стављају их у торбу и носе у другу банку. Било би добро и да се олакша и промет између суседа са којима имамо јако велику трговинску размену и који имају друге валуте”, наставио је Ковачевић.
У Србији се сваког месеца изда најмање 15 милиона рачуна, за струју, телефон, инфостан и друге услуге које грађани плаћају. Плаћање телефоном, односно скенирањем QR кода, само је један од начина да се избегне дуго стајање у редовима пред шалтерима. Број плаћања картицама на интернету у прошлој години био је девет милиона у Србији, што је за милион више у односу на 2018. годину. Највише плаћања било је на домаћим сајтовима, односно у онлајн продавницама, око 4,7 милиона.
Када је реч о безготовинском плаћању, за само годину дана, од средине 2018. до половине прошле године, увећан је број пос-терминала за 13%, односно за око 10.000. Владе многих земаља у западној Европи доносе законе којима се готовина скоро у потпуности искључује из оптицаја.
И новац за просјаке преко апликације
Кина као једна од највећих и најбрже растућих економија створила је дугогодишњи план за ослобађање од папирног новца и потпуно пребацивање на електронско плаћање. Овај тренд није заобишао ни најугроженије слојеве друштва, па тако већ пет година просјаци на улицама Кине новац могу да прикупљају путем електронског плаћања и читања QR кодова са паметног телефона. Свако ко пожели да удели нешто новца просјацима у Кини то сада може учинити преко свог паметног телефона, скенирајући QR код који се налази код просјака и на тај начин им помоћи.
Извор: blic.rs