У оквиру пратећег програма 32. „Зоранових дана”, по већ устаљеној традицији , промовисана је издавачка делатност „Стеријиног позорја”, која је за сваки респект.
Како је рекао модератор проф др Ненад Новаковић, „Стеријино позорје“ уз основну има и издавачку делатност вредну сваког поштовања. У питању је велики број издања, уз часопис „Сцена” и „Зборник”, који је у ствари списак свих активности позоришта из региона, где је уврштена и Република Српска.
„Само да раде ’Сцену’ и тај ’Зборник’ било би довољно за издавачку делатност, међутим они праве и оно што недостаје читалачкој публици, а нарочито људима који се баве науком, истраживањем позоришта. Значи, праве стручну, позоришну, културолошку књигу која је потребна невеликом броју људи али довољном за интересовање, за развој културе, описмењавање људи, за напредовање и теоријску расправу о позоришту”, рекао је Новаковић.
Директор ове установе др Мирослав Радоњић истакао је да се „Стеријино позорје” као институција труди да, поред онога што је највидљивије медијски, а то је фестивал који се одржава сваке године крајем маја и почетком јуна, у свим својим делатностима афирмише промовише и развија све што је везано за позоришну уметност и нашу књижевност, што савремену, што класику. Представљен је часопис „Сцена”, књига Ане Тасић „Трагови позоришне бесмртности”, као и докторска дисертација Предрага Јакшића са Факултета драмских уметности „Мотив самоубиства у драмском стваралаштву Биљане Србљановић”.
„Дакле једна од наших најбитнијих активности јесте издаваштво. Пре свега кроз часопис ’Сцена’ који у континуитету излази од 1965. године, као најзначајнији позоришни часопис у целом региону са врло интересантним рубрикама које прате не само дешавања у нашој драматургији и позоришту него у целом региону, па и у Европи. Књиге које објављујемо, а то су углавном четири до пет наслова уназад десетак година, су најчешће научни радови, докторске дисертације или мастер радови са Факултета драмске уметности, Академије уметности, Филолошког и Филозофског факултета у Београду, Новом Саду, Нишу и везани су за историју, теорију позоришта, драматургију и театрологију. Поред тих научних студија ми објављујемо и нешто популарније наслове, дакле књиге које немају ту научну референцу, али су такође врло важне за промовисање позоришне уметности код нас.То су есеји, критике, нешто што је такође врло битно, можда чак некад и битније од неких научних студија. Имали смо ту ауторе као што су Александар Милосављевић, коме ћемо објавити књигу већ идуће године.Ту је, рецимо, ове године Ана Тасић и њене позоришне критике које је објављивала у часопису ’Политика’. Поред ових књига, које објављујемо у три наше едиције, ми издајемо и јединствену публикацију која се зове ’Годишњак позоришта Србије’ где су скупљени подаци о свим позориштима, о репертоарима наших позоришта, позоришним институцијама, високим позоришним школама. Ту су и зборници радова са научних истраживања које ’Стеријино позорје’ организује са неколико научних институција, пре свега из Новог Сада и Београда. Ми смо уназад седам година објавили шест, а идуће године надамо се да ћемо објавити још један”, рекао је поред осталог др Мирослав Радоњић представљајући издавачку делатност „Стеријиног позорја”.
Александар Милосављевић,чија књига ће бити објављена следеће године рекао је на крају програма:
„Срамота је да један овако мали издавач којем примарна активност није издавачка делатност, објављује оволико наслова. Кад би погледали из авиона рекли бисмо ако мали издавач оволико објави књига и здања шта ли тек раде неки велики или моћни који имају огромну продукцију. Али јако је мало издавача који се баве позориштем, који се баве теоријом уметности а то, да простите на изразу, неке људе занима и тим је значајније ово што ’Стеријино позорје’ ради”.