ВестиПромоција издања „Стеријиног позорја” на 30. Фестивалу „Дани Зорана Радмиловића”

Промоција издања „Стеријиног позорја” на 30. Фестивалу „Дани Зорана Радмиловића”

30. Међународни позоришни фестивал „Дани Зорана Радмиловића”: Промоција издања „Стеријиног позорја”

Већ по традицији, директор „Стеријиног позорја” др Мирослав Мики Радоњић промовисао је на „Зорановим данима” издања новосадске куће на чијем је челу.

Др Мирослав Мики Радоњић

„Ранијих година доносили смо много више књига, поред часописа ’Сцена’ међутим, ове године смо се определили да поред књиге Милована Млађеновића, коју смо посебно промовисали, промовишемо још ову књигу која је изашла пре нешто више од месец дана и последња два броја часописа ’Сцена’. Трећи број овог часописа је у штампи и уназад годину дана објавили смо ми још три књиге и ’Годишњак позоришта Србије’’. Ускоро излази и ’Зборник радова’ са наших научних истраживања, дакле интензивна издавачка делатност ’Стеријиног позорја’, која јесте једна од најважнијих делатности наше институције, поред фестивала који организујемо и који је медијски најатрактивнији, али заиста мислим да издаваштво представља једну подједнако важну делатност.

Оно што је занимљиво за ова три издања које ћемо промовисати, јесте да на један одређени начин заправо представљају омаж неким људима који су одиграли велику улогу у развоју наше институције, а који нажалост више нису са нама.

Представљам вам књигу ’Позориште кроз дечије уши’ Јована Љуштановића, једног од значајних сарадника и пријатеља ’Стеријиног позорја’ који је са својим различитим делатностима био укључен у нашу институцију и у фестивал. Био је пре тридесетак и више година и сарадник ’Билтена Позорја’, организовао је и научне скупове, трибине и поред тога, био је и предавач на Педагошкој академији у Новом Саду. Ова књига коју је приредила Горица Радмиловић представља један део његових делатности којим се бавио. Он је пре свега био стручњак за књижевност за децу и позориште за децу, био је и дугогодишњи сарадник Змајевих дечијих игара у Новом Саду, а у овој књизи је објављен избор из његових есеја, позоришних критика и приказа књига. Дакле, Јован Љуштановић се бавио једном широком лепезом активности везаних за теорију и историју позоришта и драмских књижевности, али и за непосредну праксу. У овим есејима неколико је врло занимљивих. Сви су занимљиви, али ја ћу издвојити само неке најатрактивније:

  • ’Позоришна критика Јована Ћирилова од 1952. до 1963.’;
  • ’Транзициона стварност и фикција у Скакавцима’, комаду Биљане Србљановић;
  • ’Нушићеве мале сцене између комедија за одрасле и позоришта за децу’ што јесте била и уска специјалност Јована Љуштановића.

Објављивао је и позоришне критике, а између осталог, писао је и о представи ’Кула Вавилонска’ Драмског театра из Скопља, Горана Стефановског, затим ’Максим Горки и Едвард Буличо у потрази за изгубљеним временом’ Српског народног позоришта из Новог Сада, затим, ’Кнез Павле’, Слободана Селенића, Југословенског драмског позоришта. Писао је и о представи Српског народног позоришта ’Чудо у Шаргану’ Љубомира Симовића и ’Кинеским бајкама’ које су играле у позоришту које се тад звало ’Љубиша Јовановић’ у Шапцу, а сада се зове ’Шабачко позориште’.

Када је реч о књигама о којима је писао Јован Љуштановић, он је јако много пратио и ту продукцију позоришних издања и писао је много о тим књигама, па између осталог, овде су и текстови о књигама Боре Драшковића ’Парадокс о редитељу’ затим, Мирјане Миочиновић ’Позориште и гиљотина’, Јосиша Лешића „Драма и њене сјенке’, Миливоја Млађеновића ’Чудне звери на провери’.

30. Међународни позоришни фестивал „Дани Зорана Радмиловића”: Промоција издања „Стеријиног позорја”

Када је реч о часопису ’Сцена’ то вероватно већ сви знате, ’Сцена’ је реномиран часопис још од 1965. године када је почела да излази, и то је један од часописа који најдуже излази у континуитету у Европи, када је реч о позоришним часописима. Оно што смо ми успели уназад неколико година са новом редакцијом је да ’Сцена’ излази редовно, четири броја годишње на српском и један број на енглеском језику. Мислим да је то заиста један подвиг који смо успели, пре свега, захваљујући тој редакцији и нашим сарадницима који редовно шаљу своје текстове за наш часопис, јер ви знате да судбина многих часописа везаних за уметност и културу, књижевних часописа и осталих је таква да они врло ретко излазе.

Последњих 12 година ’Сцена’ се издаје и у електронској форми на сајту ’Стеријиног позорја’ у PDF формату и наша идеја је да онлајн издање убудуће буде и на ћирилици и на латиници, пошто је интересовање за овај часопис велико и ван граница наше земље.
Ова два броја су посвећена људима који су одиграли велику улогу у развоју и ’Стеријиног позорја’ и позоришта уопште. Први број за 2021. годину посвећен је Петру Марјановићу који је био и уредник овог часописа. Занимљиво је да ћеми ми ускоро на сајту објавити и један часопис ’Сцене’ из деведесетих година који је уређивао Петар Марјановић, а који је био посвећен забрањеним представама у Југославији. Била је велика помама за тим часописом и ми имамо само један примерак у штампаној форми и зато га пребацујемо у PDF форму како би га објавили. Ускоро ћемо избацити на сајт и један број часописа из 2006. који је био посвећен Љубиши Ристићу.

Када је реч о садржају, имамо сталне рубрике: У првом делу објављује се један текст савременог светског драматурга и на тај начин ми пратимо све што се дешава у светској савременој драматургији, европској и светској и објављујемо преводе тих текстова. Стална рубрика је и образовање и односи се на образовање у високим позоришним школама. Имамо и рубрику посвећену сценском дизајну и ја вас подсећам да је у Новом Саду, при факултету техничких наука отворен департмант за сценски дизајн и са њима имамо сталну сарадњу. Ту је и историјска сцена у којој се подсећамо свега што је везано за историју ’Стеријиног позорја’ од 1956. године до данас. Нажалост ту је и стална рубрика ‘In Memoriam’ која заузима све више простора. Један део часописа посвећен је новим издањима и књигама везаним за позориште и позоришну уметност. Наравно сваки број часописа ’Сцена’ објављује и једног савременог домаћег аутора. У овом броју објављен је текст Уроша Чупића ’Бескућници’.

Када је реч о другом броју часописа за ову годину, на корицама је један човек који је вероватно одиграо кључну улогу да се ’Стеријино позорје’ очува оних деведесетих година, а то је легендарни директор ’Стеријиног позорја’, Милета Радовановић јер је овај број на неки начин омаж и подсећање на њега. Овај број је интересантан јер се бави и темом ’100 година зенитизма’, ту је и рубрика ’Теоријска сцена’ у којој се углавном у овом броју бавимо Шекспиром, и интервју са Миливојем Млађеновићем.
У часопису се бавимо и другим фестивалима, јер имамо сарадњу са фестивалима, од Љубљане до Скопља.

Наравно увек објављујемо и награђени текст са конкурса који организује ’Стеријино позорје’, а онда као копродуцент поставља са позориштима која имају интерес да поставе савремени домаћи драмски текст. Ми улазимо у те копродукције и бесплатно уступамо текст и дајемо одређену суму новца и на тај начин промовишемо и афирмишемо савремену домаћу драмску књижевност на један конкретан начин”, рекао је др Мирослав Мики Радоњић.

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Društvene mreže

24,864ПратилацаЛајкуј
4,536ПратилацаЗапрати
1,264ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб