Документарно-анимирани филм „Ромулијана и Магура, археолошке ризнице ишчезлог Царства” премијерно ће бити приказан у четвртак, 8. октобра на Феликс Ромулијани.
Целовечерњи документарно-анимирани филм „Ромулијана и Магура, археолошке ризнице ишчезлог Царства” сниман је у Ромулијани скоро три године, у различитим климатским условима и годишњим добима. Атмосфера, визуре и пејзажи којима су палата „Felix Romuliana” и свети брег Магура чврсто обгрљени, приказани су новим технологијама на спектакуларан и до сада невиђен начин који наводи гледаоца да неизоставно посети та магична места од изванредног културно-историјског значаја.
Филм обилује минуциозно прикупљеном и обрађеном архивском грађом и ретко виђеном или непознатом фото-документацијом која прати све етапе истраживања. Богато је илустрован остацима архитектуре, раскошном архитектонском пластиком, скулптурама, мозаицима и драгоценим предметима који се чувају у Народном музеју у Зајечару, чиме детаљно контекстуализује историјске периоде које обрађује – без сувишних стручних детаља који би оптеређивали нарацију.
Посебан ауторски рукопис филма утемељен је на високо стилизованом поступку илустрације добијене колажирањем и анимацијом познатих сликара и цртача, посебно великог Лоренса Алме Тадеме, који је славу стекао на жанр сценама из античког Рима. Тако је добијен визуелни ефекат који нас лагано уводи у свет маште, сличан оном који дете доживљава листајући пред спавање неку богато илустровану сликовницу.
Поступак евоцира и предлошке похрањене у колективној свести, меморисане из филмских спектакала и ТВ серија о античком Риму. Није му страна чак ни естетика минијатурних фигурица из популарних аналогних друштвених игара, прерушена Пикабијиним или кубистичким изражајним средствима.
Овај, храбар, аутентичан и скоро дрзак поступак свођења на естетику стрипа погодује и оку и нарацији. Готово да се не препознају прелази између документарних и анимираних сцена, као и сећања учесника овог грандиозног археолошког подухвата. Све је некако онирично, прожето једно другим, брзог ритма и у спором темпу, а целина скоро да уљуља гледаоца који прати без напора, за овај жанр, прилично дуг филм.
Кад магија прође, после филма, у трајном сећању остаје дуги траг пријатних асоцијација и целовито, али не и наметнуто, знање о теми, времену, личностима и догађајима. На неки начин, филм подсећа на археолога који склапа помешане и непотпуне фрагменте неке античке вазе. Његови документарни делови су као фрагменти посуде којима археолог располаже, а анимиране секвенце представљају оно што се у поступку реконструкције мора замислити, домаштати и надоместити.
У овом филму, надахнути великом ерудицијом, учествују проф. др Мирослава Мирковић (+), историчар; проф. др Милка Чанак Медић, познати стручњак за заштиту културно-историјских споменика; др Мирослав Лазић, најближи сарадник проф. др Драгослава Срејовића; др. Маја Живић, археолог и директор Народног музеја у Зајечару; проф. др Мирослав Вујовић, специјалиста за римску војску и наоружање и проф. др Олга Шпехар, историчар уметности. Ту су и ветерани/радници који су учествовали у ископавањима.
Филм је документарно-анимираног жанра, траје 94 минута и рађен је у продукцији revision*media lab-а, Народног музеја „Зајечар”, Археолошке збирке Филозофског факултета – Универзитета у Београду и Центра за урбани развој у Београду.
Премијера филма заказана је за 18:00 сати.
