У фоајеу зајечарског позоришта, у оквиру пратећег програма, претпоследњег дана 31. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића“, промовисана је књига „Гороцвет 2012.“ драмског писца др Миливоја Млађеновића.
Догађаји у овој драми, односно комедији, дешавају се пред најављено смакнуће света, 21.12.2012.године.Тај датум је, према крајње проблематичним тумачењима културе и календара Маја, био одређен за дан коначне катаклизме.
„Зачудо, у неким западним медијима је Ртањ био проглашен за једно од четири места на свету које ће тај смак заобићи и оно што је посебно смешно, што се стварно дешавало, то Зајечарци и људи из источне Србије добро знају, је да су многи похрлили и закупили тамо куће, кафане, све што је било тако да је та 2012. година била врло чудна и о томе смо хтели да направимо позоришну представу“, рекао је директор зајечарског театра Владимир Ђуричић.
Ђуричић поздрављајући присутне на почетку промоције додао је да има пуно књига које чекају дуго да изађу, али ова је због сплета околности чекала око десет година.
„Оно што ја могу да обећам је да ћемо, ако се опет нешто непредвиђено не деси, а надам се да овога пута неће, идуће године ово преточити у једну дивну позоришну представу у Зајечару. Захваљујем се др Миливоју Млађеновићу што је написао текст посебно за наше позориште“ рекао је Ђуричић и објаснио да је уведена пракса да представу која је урађена или прилагођена на прави начин за зајечарско позориште прати књига, те се тако и ова нашла пред читаоцима.
Др Мирослав Радоњић, театролог и доктор наука из области књижевности, рекао је да ми живимо у времену у коме смак света може бити сваки дан, онда је ово више него актуелно и данас и објаснио да апокалиптична предвиђања о крају света нису ретка, а своје исходиште налазе у религијским учењима, календарима старих народа, и записима бројних видовњака, пророка и астролога и увек су била инспирација за стварање научнофантастичне или дистопијске литературе, као и филмова катастрофе. Комад „Гороцвет“ је према његовом мишљењу комедија са елементима гротеске и фарсе.
„Сочанв врцав, концизан сликовит и динамичан језички израз, уз духовито изграђене карактере и ситуације, творе занимљиву драматуршку конструкцију. Целој атмосфери доприноси простор у коме се одиграва радња, кафана ‘Гороцвет’, на пречац оформљен и отворен угоститељски објекат, са циљем да привуче дошљаке који на Ртњу траже спас од апокалипсе. Сложени професионални, приватни и љубавни односи актера обликују духовите ситуације, додајући наративном слоју ‘Гороцвета’ пучки тон и карневалски призвук… У ишчекивању пропасти света, откривају се мале тајне живописних ликова у бајковитом амбијенту Ртња, њихове личне фрустрације, испреплетане судбине и узалудне жеље да побегну од баналне свакодневице. Симболично светло на крају тунела и наду да у свему ипак постоји неки виши смисао, доноси завршна сцена у којој се разоткрива прерушена Христина, тако што се порађа и тиме остварује свој давнашњи сан“ каже др Мирослав Мики Радоњић.
Аутор је на крају скромно рекао да је ова драма слика наше стварности, свакодневнице, а да је азил ликова и њихова тежња за прибежиштем била једино радост и да би требало да представа буде постављена баш у Зајечару.
„Говорим уздајући се у то да ће ово заиста једног дана пред зајечарском публиком бити изведено, јер све упућује на то да треба да се деси почев од топонима, од имена, до локалитета заиста навија да се догоди баш овде. На крају могу да цитирам једног од јунака ове драме који каже да је упркос свему љубав најважнија, а све друго нека ђаво носи“ рекао је Млађеновић.
У поднаслову овог комада каже се: “Отужно-смешни али распевани догађаји на Ртњу на дан најављеног Смакнућа света (инспирисано Бокачовим ‘Декамероном’)„.
