Тимочка КрајинаЗајечарПредстављен портрет књижевника и дипломате Јордана Плевнеша у Позоришном музеју у Зајечару

Представљен портрет књижевника и дипломате Јордана Плевнеша у Позоришном музеју у Зајечару

Представљен портрет књижевника и дипломате Јордана Плевнеша у Позоришном музеју у Зајечару

У оквиру пратећег програма Фестивала који се игра у Зоранову част, у Позоришном музеју у Зајечару, представљен је портрет књижевника и дипломате, његове екселенције Јордана Плевнеша.

Реч је о македонском песнику, романописцу и драмском писцу интернационалног реномеа. Јордан Плевнеш је од 2006. године потпредседник Интернационалног комитета „Дијалог међу цивилизацијама” Унеска, а од 2007. ректор Универзитета за аудиовизуелне уметности Европске академије за филм, позориште и плес.

У уводној речи директор зајечарског позоришта Владимир Ђуричић је истакао да у оквиру пратећег програма Фестивала настављамо са представљањем великана културе Србије и Балкана. Подсетио је да је први представљен Душан Ковачевић, затим Светлана Бојковић, сада Јордан Плевнеш, а до краја фестивала биће представљени Раденко Крулановић, Рената Улмански и Милан Лане Гутовић.

О стваралаштву Јордана Плевнеша говорио је Боро Драшковић, режисер, сценариста и универзитетски професор. О књизи свог пријатеља „Осмо чудо света” Драшковић каже да је то једина књига у његовој библиотеци која је корицама окренута према Сунцу.

„Књига је веома необична и сваки дан ме подсећа на Плевнешову личност, али и на свет који се распада. Докази за то су и у овој књизи, која припада апокалиптичном жанру. Заправо и у самој књизи, како је писац написао, сви су префикси употребљени. Ту спадају и социјализам, комунизам и надреализам. Тако да док је читате имате осећање једног планетарног погледа на свет и на литературу. Такође имате осећање да не постоји ниједна тема која није додирнута. Албер Ками је говорио да је самоубиство једина филозофска идеја о којој треба размишљати. А Плевнеш се у овој књизи пита, и то је исто једна битна филозофска мисао, да ли уопште вреди да се роди човек у оваквом свету. Био сам потресен када сам први пут читао књигу. Међутим на крају читања потпуно ми се вратио оптимизам. Све док се пишу овакве књиге и док постоје овакви писци, свет има шансу. Уметност помаже да се преживи. Не сећам се да је један писац своју домовину тако представио као Плевнеш у овој књизи. Он каже да ако ни због чега другог Македонију би човек морао да упозна због њених лептира. И та реченица брише сав песимизам књиге. Ово је књига која је преведена на много језика. Ја верујем да ће током времена бити преведена на све могуће језике света”, рекао је Боро Драшковић представљајући стваралаштво Јордана Плевнеша.

Током промоције, говорио је и сам аутор. Он је рекао да је срећан што је део овог великог позоришног Фестивала.

„Видљивост Зорана Радмиловића је више него присутна захваљујући овом Фестивалу. Подсећа ме на то да је бесмртност, алтернатива нашег постојања. Да свет постоји захваљујући уметности, светске, балканске, која је изнад пролазности живота. Захваљујем се Бори Драшковићу, који је одлучио да упркос свему остане и ствара у својој земљи. Он припада светској цивилизацији, као симбол једног бунтовништва која је превазишла границе и постала светски феномен”, рекао је Јордан Плевнеш.

Иначе, драме Јордана Плевнеша извођене су у више од 50 земаља Европе и света. О њима су писали највећи домаћи и инострани зналци драмске уметности, међу којима и режисер Боро Драшковић, такође гост овогодишње Фестивала. Јордан Плевнеша је редовни члан Европске академије наука, уметности и књижевности са седиштем у Паризу. Добитник је награде „Студентски збор”, награде за најбољи драмски текст 23. Међународног театарског фестивала „МЕСС” у Сарајеву, ванредне награде „Стеријиног позорја”, Међународне награде за књижевни опус, као и многих других међународних књижевних и позоришних признања.

Директор зајечарског театра Владимир Ђуричић уручио је Јордану Плевнешу плакету Фестивала и статуету Зорана Радмиловића, а Бори Драшковићу статуету Радмиловића. Плевнеш је Бори Драшковићу поклонио своју књигу „Избор драма”, а Владимиру Ђуричићу издање Француске академије уметности од које је добио Гран при за животно дело.

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Društvene mreže

24,864ПратилацаЛајкуј
4,534ПратилацаЗапрати
1,264ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб