У оквиру Фестивала малих позоришних форми, синоћ је у продукцији Центра за културу Тиват изведен комад „Олеана”. По тексту америчког драмског писца и филмског сценаристе Дејвида Мамета, представу је режирао Егон Савин, а у насловним улогама гледали смо Јовану Крстић и Бранислава Лечића. Текст који је Мамет написао пре више од три деценије изузетно је актуелан и не говори само о насиљу над женама већ, првенствено, о узајамној манипулацији која је честа појава у мушко-женским односима у савременом друштву.
„Олеана” је један од најизвођенијих комада у свету последњих деценија. Он разара традиционалну слику о образовном систему, педагогији, слободоумним независним интелектуалцима, чистој и прогресивној студентској омладини, женским правима и равноправности полова, насиљу над женама… Комплексан однос професор-студенткиња у савременом свету огледало је политичког лицемерства, обостране манипулације и узајамног злостављања. „Олеана” је једна аутоиронијска гротеска на тему наше нарцисоидности, недостижних амбиција, неконтролисане пожуде и настраних идеолошких убеђења.
Глумац Бранислав Лечић истиче да је представа „Олеана” актуелна, провокативна, те да нас тера да преиспитујемо сопствене ставове у вези са односима жена и мушкараца, односно конкретно у драми, између професора и студенткиње.
„Овај комад је био врло изазован за играње. Режисер Егон Савин од нас није захтевао да се бранимо или нападамо, већ да се бавимо актуелним проблемом у друштву, анализирајући га из сваког угла. Кроз целу ову причу провлачи се питање шта стоји иза онога што се изговара и што се дешава. Конфликти и везе које постоје, утицаји и позиције мушкараца, затим понашање жена, поготово оних амбициозних, како оне могу искористити предности своје позиције, како оне тумаче данашње време, све су то теме које се провлаче у у овом комаду, и нисам у стању да издвојим једну. Ми смо уз помоћ редитеља Егона Савина ‘сецирали ствари изнутра’ и стварали једну психолошку одбрану оба лика, на начин како би они бранили свој свет и своје понашање. Треба рећи и да је дуодрама једна од најзахтевнијих позоришних форми, и ја сам срећан што постоје овакви Фестивали који негују управо овакву позоришну продукцију”, истакао је глумац Бранислав Лечић.
Рекавши да је у Лечићу нашла идеалног партнера за игру, глумица Јована Крстић истиче да није било нимало лако одиграти улогу студенткиње која кокетира са професором не би ли лакше дошла до прелазне оцене на испиту.
„Можемо рећи да је лик Керол који тумачим прилично амбициозна млада жена, анксиозна, несвесно манипулативна, која користи своју наивност да оствари циљ. Рад на овом комаду била је веома захтевна и паметна глумачка вежба, јер нисмо константно били у сигурном подручју једног жанра. Филмски натурализам, уз употребу одређене гротеске, даје много више простора динамици и волумену игре, тера нас да сами све више испитујемо те елементе. У тексту је изражен тај црно-бели поглед на свет, нарочито у лику студенткиње коју тумачим. Било ми је уживање да баш овај комад играм на сцени зајечарског позоришта и драго ми је да је публика уживала”, рекла је глумица Јована Крстић.
