Библиотека „Центар за културу” Кладово приређује предавање на тему „Границе Римске империје” на којем ће говорити др проф. Миодраг Кораћ, научни саветник, директор Археолошког института у Београду, руководилац пројекта „Виминацијум”.
Предавање ће се одржати у у понедељак, 25. новембра 2019. године са почетком у 19 часова у објекту Вила „Ружа” у Кладову.
Тема предавања је веома актуелна за Србију али и подручје општине Кладово, обзиром да је на државном нивоу започета процедура припрема досијеа и плана управљања за упис Граница Римског царства – Дунавски Лимес у Србији на Унескову Листу светске баштине.
Дунавски Лимес у Србији покрива подручја девет општина. Општина Кладово има највише локалитета која ће се наћи на Прелиминароној листи.
Дунав је у Србији дугачак 588 километара од чега је системом римског Лимеса обухваћено 450 километара од Нештина, у близини границе са Хрватском, до Раковице (Dorticum), у близини границе са Бугарском. Успостављање римске границе почиње у првим деценијама 1. века наше ере и траје до почетка 7. века. Лимес у Србији је чинио низ утврђења на десној обали Дунава која су градили припадници римских легија.
Прелиминарну листу Лимеса у Србији чини шездесет археолошких налазишта и локалитета од којих је велики број истраживан уочи изградње хидроцентрале „Ђердап”.
Археолошки институт из Београда у сарадњи са стручњацима из Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда, Министарством културе РС , Министарством спољних послова РС, више локалних музеја и завода за заштиту споменика културе, започео је процедуру припреме досијеа.
О пространствима и значају граница Римске империје, светског културног добра под заштитом UNESCO-а, говориће Др Миодраг Кораћ. Из публикције „Римски Лимес у Србији” чији је коаутор издвајамо из предговора:
„Римски Лимес, односно границе некадашњег Римског царства, данас се простиру на преко 7.500 километара, кроз 20 земаља које окружују Средоземно море, чинећи највећи и најдужи споменик културне баштине на свету. Нашој земљи припада ако не њен најлепши део, онда свакако најузбудљивији. Археолози су на простору Гвоздених врата већ били прилично запослени у другој половини XX века, током изградње хидроелектрана ’Ђердап I’ и ’Ђердап II’, користећи последњу прилику да истраже и спасу оно што је након неколико миленија преостало од грандиозних култура које су се развијале дуж Дунава. У свет су тада послате слике најстарије камене скулптуре са Лепенског Вира, остатака најдужег моста саграђеног у антици код Костола, римског пута усеченог у стене Ђердапске клисуре, премештања Трајанове табле… Предмети су обогатили музеје, сазнања о древним културама утицала су на нове генерације истраживача и нове културне теорије, а античко наслеђе је, нажалост, највећим делом потопљено, док су преостале фотографије и цртежи једина сведочанства о њиховом постојању. Међутим, како се свет мења и савремене технологије улазе у свакодневницу, тако и оно што је потопљено, уствари, није изгубљено. Још увек постоји и може се заштитити! Након деценија заштитних истраживања, потом конзервације онога што је преостало (Диана, Понтес), у могућности смо да наш део Лимеса ставимо под заштиту UNESCO-а. Наравно, до тога се још мора доста урадити на заштити, и физичкој и правној, али први кораци су већ направљени. Делови Римског лимеса у Британији и Германији су стављени на листу светске културне баштине, а од 2012. године Археолошки институт је учесник у међународном пројекту чији је циљ да цео Дунавски лимес буде под заштитом UNESCO-а. Као некада, пре скоро 2.000 година, постаћемо део Римског царства, овог пута без употребе војне силе и са јединим циљем популаризације и промоције културног наслеђа.”
Предавање се организује у оквиру трибинско- едукативног програма библиотеке у Кладову.