Српска православна црква и верници обележавају 8. новембра Митровдан, православни празник посвећен Димитрију Солунском.
Празник је посвећен Димитрију Солунском, античком заповеднику Солуна који је одбио да изврши наређење цара Максимилијана о прогону хришћана и јавно је проповедао ту веру као једину праву. Димитрије је због тога бачен у тамницу где је мучен и погубљен. Према предању, његов гроб је одисао босиљком и смирном, па је због тога прозван Мироточиви.
Митровдан је непокретни или стајаћи празник, што значи да је увек истог датума, односно 8. новембра по новом или 26. октобра по старом календару и обележен је у црквеном календару црвеним словом.
Некада је Митровдан био познат и као дан када су се хајдуци растајали да би негде презимили зиму и поново се састали на Ђурђевдан следеће године. Зато се у народу каже: „Ђурђев данак хајдучки састанак, Митров данак, хајдучки растанак“.
Митровдан је једна од највећих слава у Србији и за њега се везује велики број народних обичаја и веровања.
Према веровању какво је време на овај празник може се закључити и каква ће бити зима. Ако данас буде мраза и кише, биће дуга и хладна зима са много снега, док лепо време најављује благу зиму.
Уочи Митровдана сви велики послови, као и радови на пољу и друге ствари које се раде напољу морају бити завршени.
На Митровдан свако треба да остане код своје куће и ово није дан за примање гостију. То не важи за оне који славе или иду на славу код родбине или блиских пријатеља, али и они морају да обавезно врате да спавају код своје куће. Верује се да ће онај кога митровданска ноћ затекне ван дома, преко целе године ноћивати и „смуцати се“ по туђим кућама.
Код имућнијих породица некада постојао је обичај да се на Митровдан отпуштају “слуге” којима је истекао уговор и да се унајмљују нови.
Према веровању, на Митровдан не треба грдити децу, колико год да су погрешила, јер ће наводно онда целе године бити несташна.
По обичајима у Шумадији у сваки угао собе стави се белутак, да брани кућу од мишева.
На овај празник жене не дирају вретено, чешљеве и маказе.
Велики број храмова у Србији посвећени су овом свецу, укључујући цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа. У многим местима одржавају се заветине.
Свети Димитрије се сматра заштитником Солуна, јер је спасао град од непријатељске војске, исцелитељем болесника и невољника. Руси га такође славе и сматрају га за покровитеља и заштитника Сибира.
