Српска православна црква и верници славе 28. августа Успеније пресвете Богородице – Велику Госпојину.
Празник Успења Богородице установљен је 528. године по жељи цара Маврикија који је на овај дан победио Персијанце. Од тада сви хришћани славе овај дан. Као државни празник обележава се у Грчкој и Румунији. Верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе. У Јерусалиму се обавља обред симболичне сахране Богородице.
Према предању, Мајка Божја надживела је сина и наставила његову мисију. До краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице. Као што јој је некад архангел Гаврило саопштио да ће родити сина Божјег, тако је сада обавестио да ће се, на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“. Према једним изворима, Богородица је живела 60, према другим 72 године
Празнику претходи двонедељни пост.
Према веровању, између две Госпојине, у периоду прелаза, важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.
На овај дан није добро ништа радити рукама, нарочито послове са иглама, или уопште започињати нов посао.
Према веровању, на Велику Госпојину, мало састругане боје са њене иконе или фреске, ако се попије размућено у води, може помоћи код многих женских болести.
Пресвета Богородица је и заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију.
Прослављање Велике Госпојине у Србији пратили су вашари на којима су се људи у празничном расположењу окупљали ради упознавања и дружења, или трговине.
Сматра се и да су јаја прикупљена у овом периоду најквалитетнија и дуго остају свежа.
Почињу и Међугоспојинци, односно Међудневница, дани између Велике Госпојине – 28. августа и Мале Госпојине – 21. септембра, а овај период се сматра најбољим временом за брање лековитог биља.
Велика Госпојина слава је многих градова, општина и храмова у Србији.
