Верници Српске православне цркве данас славе Лазареву суботу или Врбицу.
Овај празник посвећен је васкрсењу праведног Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих. То је видело много људи, тако да се вест о чуду Христовом проширила на све стране. Лазар је потом живео још тридесет година као епископ на Кипру, где је и сахрањен. Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом „Христов пријатељ“.
Врбица је празник који се увек слави суботом, у шестој недељи поста.
Према веровању, на Лазареву суботу беру се младе врбове гране које се освештавају у цркви и деле народу. Зато се данашњи празник зове и Врбица.
Врбицу обично у цркву носе деца у суботу поподне да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу.
Према предању, у данима Цветне недеље било је уобичајено да се народ кити врбом и копривом, јер се верује да ове две биљке имају велику магичну, заштитну и исцелитељску моћ.
У Српској православној цркви, Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско”.
Са гранчицама у рукама, венчићима на глави, деца са родитељима и свештеницима, крећу око храма, уз певање тропара Лазареве суботе. За тај ритуал деца се свечано обуку, а око врата им се окаче мала звноца на тробојци, која симболизују победу над смрти, јер је тог дана Исус умрлог пријатеља Лазара оживео.
Обичаји налажу да се данас бере и цвеће које се не уноси у кућу, већ потопи у воду да преноћи, а сутра ујутру се, на Цвети, укућани њоме умивају.
Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.
Пошто је овај празник у време ускршњег поста, црквено правило је да није добро на тај дан играти и певати.
На овај празник славска трпеза је увек посна, а данашњи празник најављује сутрашњи – Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.
Многе породице овај дан славе као крсну славу.
Лазарева субота и Цвети представљају крај Великог поста и најаву Страсне седмице, седмице Христовог страдања, смрти и Васкрсења.